- Populacije praćenih divljih kičmenjaka pale su u proseku za 73 odsto za 52 godine, a najveći pad beleži se u slatkovodnim ekosistemima.
- WWF navodi da su glavni uzroci gubitak staništa, prekomerno korišćenje resursa, klimatske promene, zagađenje, invazivne vrste i bolesti.
- Ipak, oporavak zelene morske kornjače, tune plavorepke, tigra i afričkog slona pokazuje da mere zaštite prirode daju rezultate.
Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73 odsto u poslednje 52 godine, ali primeri oporavka zelene morske kornjače, tune plavorepke, tigra i afričkog slona pokazuju da mere zaštite prirode daju rezultate, navedeno je u Izveštaju o stanju planete 2026. koji je objavila Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF).
Indeks života na planeti, koji utvrđuje Londonsko zoološko društvo, obuhvata 35.803 populacije 5.790 vrsta kičmenjaka od 1970. do 2022. godine. Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima, 85 odsto, zatim kopnenim sa 69 odsto i morskim sa 59 odsto, preneo je Špigel.
Gubitak i degradacija staništa glavni su pokretači ovog trenda, a slede prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, zagađenje, invazivne vrste i bolesti. WWF je naveo da je gotovo polovina populacija obuhvaćenih analizom stabilna ili raste - 43 odsto raste, dok je sedam odsto stabilno.
Međutim, intenzitet opadanja premašuje intenzitet rasta, što dovodi do prosečnog globalnog pada od 73 odsto. Najveći pad registrovan je u Latinskoj Americi i Karibima, 95 odsto, zatim Africi sa 80 odsto i regionu Azije i Pacifika sa 49 odsto.
Severna Amerika zabeležila je pad od 28 odsto, a Evropa i Centralna Azija 23 odsto.
WWF ističe da su sistemi proizvodnje i potrošnje hrane, energije i finansija među glavnim pokretačima gubitka prirode, ali da se u tim oblastima već beleže promene, uključujući širenje obnovljivih izvora energije, održivije prakse u poljoprivredi i veće prepoznavanje rizika povezanih sa gubitkom prirode i klimatskom krizom u finansijskom sektoru.
Generalna direktorka WWF Internacionala, Kirsten Šuijt, rekla je da oporavak vrsta pokazuje šta može da se postigne dugoročnim zajedničkim naporima u zaštiti prirode i pozvala je na transformaciju sistema i privrednih sektora koji pokreću njen gubitak.
Vršilac dužnosti izvršnog direktora WWF, Adrije Loris Palentini, rekao je da iskustva iz regiona pokazuju da je obnova prirode moguća i već vidljiva, navodeći obnovu slobodnog toka reka u slivu Dunava, zaštitu morskih staništa i unapređenje održivog ribarstva na Jadranu.
Izveštaj je objavljen nekoliko dana pre početka 17. sastanka Konferencije strana potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti (COP17) u Jermeniji.
(EUpravo zato/WWF)