Kako proveriti koliko je zemljište živo i biološki aktivno? Naučnici u Švajcarskoj pronašli su krajnje neobičan odgovor - zakopali su više od 2.000 pari pamučnog donjeg veša i posle dva meseca proverili šta je od njega ostalo.
Eksperiment je sproveden uz pomoć oko 1.000 volontera širom Švajcarske. Donji veš i 12.000 kesica čaja zakopani su u baštama, na livadama, njivama i travnjacima. Nakon dva meseca predmeti su iskopani i poslati na laboratorijsku analizu.
Rezultati projekta pod nazivom "Dokaz pomoću donjeg veša" (Proof by Underpants) objavljeni su u naučnom časopisu Plants, People, Planet.
Ispostavilo se da izgled donjeg veša nakon iskopavanja može da pruži zanimljiv uvid u ono što se događa ispod površine. Tamo gde su mikroorganizmi i drugi organizmi aktivniji, pamuk se brže razgrađivao, pa su od pojedinih komada ostajali gotovo samo šavovi.
"Ovaj projekat pokazuje da donji veš može da posluži kao jednostavan i lako razumljiv alat koji pruža korisne uvide u stanje zemljišta", naveli su autori studije.
Bašte "pojele" najviše pamuka
Način na koji se zemljište koristi pokazao se kao najvažniji faktor koji utiče na brzinu razgradnje pamuka.
Najveća biološka aktivnost zabeležena je u privatnim baštama, u kojima živi veliki broj organizama koji razgrađuju organsku materiju, od glista i gljivica do bakterija. U tim zemljištima izmerene su i najveće količine organskog ugljenika i hranljivih materija.
Posle dva meseca u privatnim baštama razgrađeno je u proseku oko 58 odsto pamuka.
Na travnjacima je razgradnja bila znatno slabija i iznosila je oko 40 odsto.
Posebno su se izdvojili monokulturni travnjaci kakvi okružuju brojne kuće i zgrade. Prema rezultatima istraživanja, upravo su oni imali najmanje plodno zemljište među ispitivanim površinama.
"Naši rezultati pokazuju da način upravljanja zemljištem može značajno da utiče i na život u zemljištu i na njegov kvalitet", rekao je agroekolog Univerziteta u Cirihu i jedan od rukovodilaca studije Marsel van der Hejden.
On je istakao da je zdravo i biološki aktivno zemljište od ključnog značaja za plodnost, kruženje hranljivih materija i brojne druge funkcije ekosistema.
Zašto je važno šta se dogodilo sa donjim vešom?
Zemljište je jedan od najvažnijih, ali često zanemarenih prirodnih resursa. Površinski sloj zemljišta učestvuje u proizvodnji čak 95 odsto hrane, u njemu se nalazi oko 59 odsto globalnog biodiverziteta, a predstavlja i drugi najveći rezervoar ugljenika na planeti, odmah posle okeana.
Istovremeno, zemljište ubrzano degradira, što ugrožava proizvodnju hrane, biodiverzitet i funkcionisanje ekosistema.
Istraživači upozoravaju da problem dodatno komplikuje činjenica da javnost često nije dovoljno svesna koliko je stanje zemljišta važno.
Zbog toga su naučnici predložili i svojevrsni Indeks donjeg veša, koji bi na jednostavan i vizuelno upečatljiv način mogao da pokaže nivo biološke aktivnosti zemljišta.
Više rupa ne znači nužno zdravije zemljište
Ipak, istraživači upozoravaju da brže raspadanje pamuka ne znači automatski i da je zemljište zdravije.
U privatnim baštama zabeležene su veće koncentracije fosfora, azota i kalijuma, što može da ukaže na intenzivnu upotrebu đubriva.
U pojedinim baštama količina fosfora bila je daleko iznad preporučenih vrednosti. Prevelika koncentracija hranljivih materija može da ugrozi okolne vodotokove i lokalni biodiverzitet.
"Maksimalna razgradnja nije poželjna u svakom ekosistemu", objasnio je agroekolog Univerziteta u Cirihu Franc Bender, jedan od rukovodilaca projekta.
Prema njegovim rečima, u staništima koja su bliža prirodnom stanju, poput šuma, veoma visoke količine hranljivih materija mogu biti znak narušavanja prirodne ravnoteže. Čak i u baštama brzo raspadanje donjeg veša može ukazivati na preveliku količinu hranljivih materija.
Zato Indeks donjeg veša može da pokaže gde je zemljište biološki najaktivnije i najplodnije, ali ne i nužno gde je najzdravije. Za potpunu procenu potrebne su dodatne analize.
Ipak, neobičan eksperiment, u kojem je učestvovalo oko 1.000 građana, omogućio je istraživačima da naprave jednu od najobuhvatnijih baza podataka o životu u zemljištu u Švajcarskoj.
A eksperiment je očigledno ostvario još jedan cilj, o kvalitetu zemljišta teško da bi se toliko govorilo da naučnici u njega nisu zakopali nekoliko hiljada pari donjeg veša.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)