Kako se Sredozemno more sve više zagreva, pojavljuju se nove vrste koje su inače uobičajene za toplije vode, a ne jug Evrope.
Naučnici procenjuju da se svake dve nedelje pojavi nova vrsta koja nije autohtona za to područje, a jedan od primera je tzv. riba lav.
Radeći nedaleko od obale Kipra, skiper Pepis pomaže istraživačima tako što izvlači ribe lavove iz eksperimentalnih zamki, uklanja njihove otrovne bodlje i u kuhinji priprema ulov, prenosi Independent.
Ulazak invazivnih morskih vrsta u Sredozemlje se prati bod budnim okom kako bi se njihov broj držao pod kontrolom, a u tome i Pepis ima značajnu ulogu.
Istraživanje koje je objavila Kiparska akademija nauka, književnosti i umetnosti procenjuje da Mediteran otprilike svake dve nedelje dobije jednu novu vrstu.
U tom izveštaju registrovano je više od 1.000 alohtonih vrsta, što je povećanje u odnosu na oko 800 koliko ih je zabeleženo između 2012. i 2017. godine.
Naučnici kažu da sve toplija mora omogućavaju tropskim vrstama da preko Sueckog kanala lakše pređu iz Crvenog mora i drugih udaljenijih područja do Sredozemlja.
"Promene su bile drastične, naročito od 2000. godine", rekao je morksi biolog Periklis Klejtou.
Sličan trend zabeležen je i u grčkim vodama, gde je poslednjih decenija registrovano više od 230 alohtonih morskih vrsta, među kojima su i ribe zečevi i otrovna srebrnobrazna napuhača, poznata i kao riba fugu iz roda Lagocephalus.
Šta donose invazivne vrste?
Promene utiču na prehrambene sisteme, radna mesta i priobalne zajednice.
Iako zauzima svega 0,8 odsto površine svetskih okeana, Sredozemno more je stanište za čak 18 odsto svih morskih vrsta na svetu.
Ovaj region podržava i biodiverzitet i zajednice koje zavise od zdravog mora.
Invazivne vrste mogu brzo da promene čitave ekosisteme. Naučnici navode da riba lav u Sredozemlju nema poznatog prirodnog predatora i da se intenzivno hrani domaćim ribama i rakovima.
Riba zec može da "pokupi" alge iz podvodnih staništa, dok se napuhače hrane domaćim vrstama i smatra se da su odgovorne za manji broj hobotnica.
Ove promene pogađaju ljude koji žive od ribolova, prodaju morske plodove ili zavise od stabilnih morskih ekosistema koji podržavaju lokalnu privredu.
"Invazivne vrste preuzimaju naša mora, a to utiče i na lokalni biodiverzitet i na privredu", rekla je Kristina Kakuli iz Laboratorije za istraživanje mora i životne sredine.
Promene se mogu uoiti i na jelovnicima restorana ili u ponudi pijaca u priobalnim mestima.
Šta se preduzima protiv ribe lava i drugih novih vrsta?
Istraživači na Kipru testiraju posebno dizajnirane zamke za ribe lavove i atlantske plave rakove, koje omogućavaju domaćim vrstama da pobegnu.
Kako bi smanjile broj napuhača, grčke i kiparske vlasti nude i finansijske podsticaje ribarima koji ih donesu na obalu.
Istovremeno pokušavaju da ubede potrošače da jedu invazivne vrste.
Naime, kada joj se uklone otrovne bodlje, riba lav je bezbedna za ishranu, a kuvari koji sarađuju sa istraživačima pokušavaju da podstaknu potražnju za ovom upečatljivom ribom kao kvalitetnim morskim specijalitetom.
Takođe se ispituje kako problematične vrste mogu da se pretvore u korisne proizvode.
U Grčkoj je testirana prerada otrova napuhača u riblje brašno za uzgoj brancina, dok su druga istraživanja ispitivala njihovu moguću upotrebu u kozmetici, suplementima i preparatima za ublažavanje bolova.
"U početku su se ljudi plašili, ali sada shvataju da je to kvalitetna i ukusna riba", rekao je kuvar Petros Jangou.
Naučnici, međutim, upozoravaju da je problem mnogo veći od promene obroka na jelovniku.
"More je veoma složeno. U njemu istovremeno deluje toliko različitih faktora koji utiču jedni na druge"; zaključio je Klejtou.
(EUpravo zato/Independent)