Između 1993. i 2021. godine, naučnici su ispitali preko 33.000 populacija riba, a glavni fokus je bio na sporim promenama temperatura na dnu okeana, a ne na fenomenu poznatom kao morski toplotni talas (kratkotrajni ekstremni porasti temperatura mora u određenom regionu).
Rezultati studije su objavljeni u časopisu Nature Ecology & Evolution, otkrivajuči široj javnosti da usled svakog povećanja temperature (makar bilo i samo 0,1 °C tokom jedne decenije), biomasa (ukupna težina riba u vodi) opada za oko 7,2 odsto.
Tokom određenih perioda, gubici mogu ići i do 19,8 % na godišnjem nivou.
"Jednostavno rečeno, što se brže okeansko dno zagreva, mi brže gubimo ribu", rekla je glavna autorka i morska ekološkinja Šahar Čajkin.
Kratkotrajne toplotne epizode, mogu povremeno da uzrokuju privremen porast broja populacije na rubovima nihovog rasprostiranja, ali naučnici upozoravaju da je ovo samo efekat dugoročne štete, te da može dovesti do pogrešnog utiska kako je stanje okeana dobro.
Zašto je to važno?
Dugoročno zagrevanje okeana dovodi do toga da se ribe i druga morska stvorenja teže razmnožavaju, rastu i preživljavaju, što utiče na čitave morske lance i ekosisteme. Takođe, ovo predstavlja rizik za ribarstvo i mrežu snadbevanja hrane za ljude, jer morski resursi sve više opadaju.
Naučnici upozoravaju da ako se uskoro ne preduzme nešto konkretno i okean nastavi da se zagreva, ukupna količina ribe će nastaviti da opada.
(EUpravo zato/ Gardijan)