Šumadija, kao što joj samo ime kaže, bogata je šumama, a o mnogim važnim istorijskim događajima koji su se odigrali na tom području nisu svedočili samo ljudi već i stabla.
Postoji drveće koje je preživelo sve ekološke i društveno-istorijske izazove koji su zadesili Šumadiju u prethodna dva veka.
Zato je važno da ih sačuvamo, a zahvaljujući projektu "TreeGems" možete i sami u tome da učestvujete ili da na mapi da istražujete gde se nalaze stabla o kojima se raspredaju mnoge priče.
O svetim stablima Šumadije i poduhvatu "TreeGems" razgovarali smo sa dr Nikolom Šušićem, naučnim saradnikom Univerziteta u Beogradu-Instituta za multidisciplinarna istraživanja i rukovodiocem projekta.
Kada kažemo zapis, prema narodnom verovanju, mislimo na stablo koje predstavlja svetinju za selo na čijem se području nalazi. To je zapravo osveštano drvo na kojem je urezan krst. Prema određenim verovanjima, zapis se ne sme seći i ne smeju mu se lomiti grane, niti se na njemu sme spavati ili se na njega penjati. Verovalo se da će svakoga ko se o to ogluši zadesiti velika nesreća.
Kako navodi naš sagovornik, sveta stabla Šumadije su zaista raznolika, od monumentalnih, starih stabala koja datiraju još iz vremena Karađorđa ili dinastije Obrenović, do mladih, tek zakrštenih stabala različitih vrsta drveća.
"Zapisi su prevashodno hrastovi (krupna granica ili sladun, cer, sitna granica ili medunac i lužnjak), zatim, orah, bela lipa, divlja kruška, oskoruša, orah, domaće i strane sortie jabuke, dud, crni bor, pa čak i egzote poput ginka. Naravno, neka od, do sada zabeleženih, zanimljivih stabala jesu hrast krupna granica iz Donje Sabante obima na prsnoj visini 485 cm izuzetnih estetskih karakteristika. Zatim, tu je i hrast medunac drevnog izgleda - obima 501 cm koji je po predanju meštana izabran za zapis iz vremena Karađorđa pri doseljavanju stanovništva iz Sjenice. Takođe, brojni zapisi kriju kobne priče vezane za sudbine ljudi koji su hteli da im naškode tako što su namerno sekli grane ili čitava stabla. Kako bismo poštovali ova verovanja primenjujemo samo neinvazivne metode u našem istraživanju. Pozivamo sugrađane da posete našu stranicu i pogledaju sva stabla, a naročito skrivene dragulje i da prate redovno dodavanje novih stabala sa terena", započeo je priču dr Šušić za EUpravo zato.
Kako je pokrenut projekat "TreeGems"?
U pitanju je multidisciplinarni tim koji funkcioniše kao konzorcijum četiri organizacije kojim rukovodi dr Šušić. Oni su se prijavili na javni poziv Centra za promociju nauke u okviru programa Građanska naučna istraživanja.
"Na konkursu nam je odobreno finansiranje tako da smo dobili mogućnost da se bavimo ovom veoma zanimljivom temom tokom 2025. i 2026. godine. Ono što je trenutno najvažnije jeste da smo veoma aktivni na terenu, sa građanima istraživačima detaljno prolazimo kroz sela Šumadijskog okruga u svim opštinama i pronalazimo skrivene dragulje Šumadije - ona zaista posebna stabla, najstarija, najlepša, najvrednija sa biološkog i socio-kulturnog aspekta, a dosad smo ih zabeležili oko 40. Na terenu smo ove godine prikupili i foto i video građu kako bismo običaje vezane za stabla zapise (litije, krstonoše, zavetine) predložili za Listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije kod Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.
Izgradili smo platformu TreeGems gde postoji uputstvo za građane koji žele da se uključe, kao i mapa zapisa na kojoj se nalazi prvih pedesetak stabala sa terena (od čega 9 skrivenih dragulja). Uskoro sledi i ažuriranje mape gde ćete imati priliku da se upoznate sa svim stablima koje smo do sada zabeležili kao i sa svih pomenutih 40 skrivenih dragulja, a čeka nas još dosta terena do jeseni i još novih stabala. Naša procena, na osnovu dosadašnjeg iskustva na terenu, jeste da stabala zapisa u Šumadijskom upravnom okrugu ima bar 400", rekao je.
Tim čuvara stabala Šumadije čini petoro istraživača sa Univerziteta u Beogradu-Instituta za multidisciplinarna istraživanja: dr Nikola Šušić, naučni saradnik i rukovodilac projekta, dr Maja Korolija, naučna saradnica koja je zadužena za socio-kulturni aspekt istraživanja stabala zapisa, dr Sonja Veljović Jovanović, naučna savetnica koja je zadužena za biološki aspekt stabala zapisa sa posebnim osvrtom na njihovo fiziološko stanje, Filip Maksimović, istraživač pripravnik, koji je važan član tima u terenskom radu, ali i u analizi i obradi podataka, kao i Kristina Živanović, takođe istraživač pripravnik.
"TreeGems" sarađuje sa udruženjem građana Obrazovno Kreativni Centar "4E" iz Kragujevca i Ekološkim istraživačkim društvom "Mladen Karaman" iz Kragujevca.
"Veoma smo ponosni što je pored udruženja građana, naš oficijelni partner i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Nevena Krstić iz ZZPS-a će kao naš član tima sprovesti evaluaciju stabala zapisa i predložiti neke od posebnih primeraka zapisa za zvaničnu zaštitu kao Spomenika prirode botaničkog karaktera", poručio je Šušić.
Kako građani mogu da pomognu u očuvanju stabala Šumadije?
"Građani su upravo i sačuvali zapise koje imamo, ako taj pristup prenesemo i na druga stabla siguran sam da ćemo imati pozitivan uticaj. Pozivam građane da prate naše društvene mreže jer ćemo u oktobru organizovati jednu radionicu upravo posvećenu ovom pitanju. I naravno, mogu da se uključe u naše istraživanje i pomognu da pronađemo vredna stabla koja su van teritorije koju možemo da pokrijemo sa našim projektom.
Postoji toliko toga što još ne poznajemo kada je u pitanju ekologija i obnova kod naših najzastupljenijih vrsta drveća, a sat klimatskih promena kao da sve brže otkucava. A ja ostajem optimista da institucije, istraživači i građani zajedno mogu da preokrenu stvari u pozitivnom smeru upravo kroz programe poput Građanskih naučnih istraživanja kroz koji se finansira i naše istraživanje", zaključio je dr Šušić.
(EUpravo zato)