Parižani su na referendumu odlučili da još 500 ulica u njihovom gradu postane pešačko. Oko 65,96 odsto stanovnika francuske prestonice podržalo je predlog, dok se protivilo 34,04 odsto, pokazuju zvanični rezultati referenduma koji se održao na ovu temu. Na referendum je izašlo svega 4,06 odsto birača.
Ovo je treći referendum te vrste u Parizu poslednjih godina, posle onog iz 2023. koji je zabranio električne skutere i prošlogodišnjeg koji je utrostručio cenu parkinga za velike terence. Jučerašnji referendum ukloniće još 10.000 parking mesta, pored 10.000 već uklonjenih do 2020. godine. Meštani će odlučiti koje će ulice postati samo pešačke.
Odlukom da 500 novih ulica bude ozelenjeno, povećaće se ukupan broj ovakvih "zelenih pluća" na skoro 700, što je nešto više od jedne desetine svih ulica u glavnom gradu.
"Moramo da stvorimo pluća"
Podsetimo, Parižani su na referendum izašli kako bi odlučili da li će dodatnih 500 ulica u gradu postati pešačke zone i biti ozelenjeno, u okviru novog nastojanja levičarske gradske uprave francuske prestonice da smanji upotrebu automobila i poboljša kvalitet vazduha.
"Već 25 godina postepeno vraćamo javni prostor pešacima, blagim vidovima saobraćaja i uvođenjem 'baštenskih ulica' kako bismo stvorili pluća u kvartovima, mestima gde živimo", rekao je uoči referenduma zamenik gradonačelnika Patrik Bloš za Rojters.
Podaci gradske uprave pokazuju da je saobraćaj automobila u Parizu više nego prepolovljen otkako su socijalisti preuzeli vlast krajem prošlog veka.
Gradonačelnica Ana Idalgo, koja je na toj funkciji od 2014. godine, sprovela je značajne promene u gradskim ulicama. Od 2020. godine, izgrađeno je 84 kilometra biciklističkih staza, a korišćenje bicikala je skočilo za 71 odsto između kraja kovid lokdauna i 2023. godine, pokazuju podaci.
Pariz na dnu liste
Uprkos nedavnim promenama, Pariz zaostaje za drugim evropskim prestonicama kada je reč o zelenoj infrastrukturi – koja uključuje privatne parkove, ulice sa drvoredima, vodene površine i močvare – pokrivajući samo 26 odsto gradske površine, u poređenju sa prosečnih 41 odsto u evropskim prestonicama, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu.
Kritičari ovih mera tvrde da gradske vlasti sve više otežavaju život za deset miliona ljudi iz predgrađa, gde je javni prevoz ređe dostupan, jer im je otežano putovanje na posao i kupovina u centru grada.
"Važno je razumeti da Pariz nije muzej. To je i dalje grad u kojem ljudi rade, gde su radnici prinuđeni da se kreću, gde ljudi iz šireg pariskog regiona moraju da dolaze i gde postoje prodavnice", rekao je Filip Nozjer, predsednik udruženja vlasnika automobila "40M".
Posedovanje automobila ilustruje razliku između centra Pariza i predgrađa: dok samo jedno od tri domaćinstva u centru poseduje automobil, u predgrađima ih ima dve trećine. Izuzimajući Pariz i njegovu regiju, u Francuskoj čak 85 odsto domaćinstava poseduje automobil.
(EUpravo zato)
