Pirotski kačkavalj, pirotsko jagnje i neprikosnovena peglana kobasica su samo neki od specijaliteta tog kraja.
Ipak, mekike su zaboravljaju, a mogle bi da budu novi pirotski gastronomski brend.
Mogu se svrstati i u brzu, ali i u zdravu hranu.
Ni jednostavnijeg recepta - ni ukusnijeg i jeftinijeg obroka - tako se u najkraćem mogu opisati mekike. A, za poznate pirotske - čeka se u redu, naročito u vreme posta i slava, prenosi RTS.
"Volim da svratim da uzmem mekiku i tako baš je slatko, pojedem, ukusno je", "Posebno su vašarske vrlo dobre, ali i ove su isto kvalitetne", samo su neki od komentara.
U redu za pirotski delikates su i komšije iz Bugarske.
"Jesu ukusni? Mnogo ubavo, super. Ima ih i kod nas, ali su manji", rekli su.
Iako su sastojci jednostavni, za pripremu mekika potrebno je biti vešt majstor.
Zanatlija Miroljub Madić, objašnjava: "Treba da se umesi, da nadođe testo, temperature su važne. Sve je prirodno, u testo ide samo brašno, kvasac, so i voda, nema tu aditiva, nema hemije, pojačivača ukusa, nema ništa."
Maja Madić dodaje: "Samo da kažem da pravimo i najveće, od pola metra."
Gastronom Arsenije Todorović je objasnio: "Kao efekat, kao jedan fenomen koji se dešava u Pirotu, a ne kao nešto na šta smo inače navikli. Kao neku ukusnu zgodu o vašaru ili subotama. Ima već odlike zanatske proizvodnje. Dakle, Pirot može slobodno da računa na mekiku kao adekvatnog reprezenta u budućnosti, po pitanju gastronomije."
Pirot je na gastronomskoj mapi Srbije i regiona prepoznat po kačkavalju, peglanoj kobasici, jagnjetini - to se konzumira za ručak i večeru, a za doručak - mekike - odnosno poznati pirotski mećik.
(EUpravo zato/RTS)