Došao čovek kod sveštenika na ispovest. "Oče, grešio sam. Za vreme Drugog svetskog rata sakrio sam čoveka u podrum". Sveštenik je odgovorio: "Pa to nije greh". Na to je on rekao: "Znam, ali ja sam mu naplaćivao kiriju." Sveštenik se počešao po glavi i rekao: "To baš i nije u redu, ali ako si ga spasao, gresi su ti oprošteni”. Čovek se potom još jednom navratio: "Oče, mogu li da vas pitam još nešto?”. "Naravno”, odgovara sveštenik. "Mislite li da bi trebalo da mu priznam da je rat završen?".
Ova šala možda najbolje opisuje ludilo sa cenama nekretnina u mnogim evropskim metropolama. Ko je tražio stan u Berlinu, Dablinu, Parizu, ali regionalnim prestonicama poput Beograda ili Zagreba, zna kakva je to borba.
Međutim, ima i sasvim drugih primera. Iako zvuči kao iz rubrike "verovali ili ne", priča dolazi iz stvarnog života. Tačnije, iz idiličnog nemačkog naselja Fugerei, gde se cena zakupa stana nije menjala od 16. veka, i iznosi 88 centi godišnje.
Fugerei, najstarije društveno naselje na svetu
Naselje iz snova nalazi se u bavarskom gradu Augsburgu. To je ujedno i jedan od najstarijih gradova u Nemačkoj, o čemu svedoči i njegovo ime: naime, osnovan je po naredbi rimskog cara Augusta kao vojni logor. Već tada je ovde živelo oko 10.000 ljudi, a uskoro je postao jedan od najvećih gradova Svetog rimskog carstva.
Bio je trgovinski centar, industrijski takođe, kao i centar proizvodnje tkanina, zatim umetnička oaza brojnih slikara i muzičara, rodno mesto posebnog rokoko stila zvanog "augzburški stil", njegov vodovod je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine u Evropi.
Međutim, iako napredan, grad je imao svoj deo siromašnih građana. O njima se brinula uticajna i moćna bankarska porodica Fuger, koja je u 16. veku uložila novac u izgradnju posebnog naselja Fugerei za ne baš bogate. Među njima su bile udovice, beskućnici i osiromašeni zanatlije, ali ne i prosjaci.
Pomozite ljudima da sami sebi pomognu
Da bi postali stanovnici Fugereja, morali su da ispune nekoliko uslova: da provedu najmanje dve godine živeći u Augsburgu, da budu katoličke vere i da imaju dokaz da su nekažnjeni. Zanimljivo je da je jedan od meštana bio i pradeda čuvenog Mocarta, u čiju čast je danas podignuta spomen-ploča.
Stanovnici naselja bi fondaciji plaćali godišnju zakupninu u iznosu od samo 88 centi, a uz to su bili obavezni da "obavljaju" tri molitve dnevno za članove porodice Fuger i obavljaju honorarne poslove u zajednici. Veliki značaj pridavan je duhu zajedništva i solidarnosti, koji se i danas oseća. Stanovnici čine usluge jedni drugima, pomažu jedni drugima i druže se.
Tako je Fugerei postao najstarije društveno naselje na svetu. Ali za one koji bi mogli da zloupotrebe nečiju dobru volju, treba napomenuti: osnovni princip pomoći stanovnicima je da se pomogne ljudima da pomognu sebi. Dakle, dok ne stanu na noge i budu u stanju da se isele, ustupajući mesto drugima kojima je to potrebno.
Danas ima oko sedamdeset kuća, odnosno oko 150 stanova. Površina stanova je oko 60 kvadratnih metara, a oni u prizemlju imaju i baštu. Ovaj grad u gradu je od srednjeg veka opasan zidinama i ima pet kapija koje su i danas zatvorene svake večeri. Ovde su za goste uređeni muzej i prodavnica suvenira.
Ako želite da posetite Fugerei, moraćete da platite kartu čija je cena osam puta veća od iznajmljivanja stana na celu godinu – pa ćete morati da izdvojite čak 8 evra.
(EUpravo zato/Pun kufer)