U Evropskoj uniji 13 odsto građana radi i nakon odlaska u starosnu penziju. Približno polovina ljudi koji su nastavili sa radom obavlja svoj posao pod istim uslovima kao pre penzionisanja, dok je druga polovina promenila zaposlenje ili smanjila broj radnih sati, dodaje se u izveštaju.
S druge strane, kako se navodi, većina ljudi nije radila (22,4 odsto) ili je prestala da radi (64,7 odsto) u EU tokom šest meseci nakon prijema prve starosne penzije
Anketa koja je sprovedena prošle godine je takođe pokazala da je najveći broj ljudi koji rade nakon odlaska u starosnu penziju registrovan u baltičkim zemljama EU - u Estoniji 54,9 odsto, Letoniji 44,2 odsto i Litvaniji 43,7 odsto.
Nasuprot tome, najmanji udeo radno aktivnih penzionera je zabeležen u Rumuniji - 1,7 odsto, dok u Grčkoj iznosi 4,2 odsto, a u Španiji 4,9 odsto.
Ovo su razlozi
Na pitanje zbog čega nastavljaju sa radom posle penzionisanja, najveći broj ispitanika, konkretno 36,3 odsto njih, naveo je da uživaju u poslu i vole da budu produktivni, dok je 28,6 odsto reklo da su im potrebna finansijska sredstva.
Pored toga, oko 11,2 odsto anketiranih navode da žele da očuvaju svoj društveni život, dok 9,1 odsto ističe da je njihov posao finansijski unosan.
Manji procenat, 3,5 odsto, nastavio je da radi jer im je partner i dalje bio zaposlen.
Najveći procenat ljudi koji su nastavili da rade jer uživaju u tome zabeležen je u Danskoj - 61 odsto, Holandiji 59,6 odsto i Italiji 51,7 odsto, a najmanji je u Španiji - 17,9 odsto, zatim na Kipru 19,1 odsto i u Slovačkoj 20,4 odsto, objavio je danas Evrostat.
S druge strane, finansijska potreba bila je glavni razlog za nastavak rada na Kipru (68,6 odsto), Rumuniji (54,3 odsto) i Bugarskoj (53,6 odsto), dok Švedska (9,4 odsto), Češka (12,4 odsto) i Luksemburg (14,4 odsto) beleži najmanje učešće.
(EUpravo zato)