Nedelja od četiri radna dana zaista zvuči lepo, a u Nemačkoj je ranije ove godine pokrenut jedan od većih takvih poduhvata - 45 firmi je testiralo skraćenu radnu nedelju kako bi se videlo kakvi su benefiti po poslodavce i zaposlene.
Šest meseci kasnije, stigle su i prve impresije.
Istraživači sa Univerziteta Minster su pažljivo posmatrali šta se događa u kompanijama koje su dozvolile zaposlenima da rade četiri dana nedeljno, a da im je plata ostala ista.
Pilot projekat je pokrenula konsultantska kompanija "Intraprenor", u saradnji sa neprofitnom organizacijom 4 Day Week Global (4DWG).
Kako bismo postigli iste rezultate za manje vremena, zahteva se da budemo produktivniji, a to znači da bi posao mogao da bude obimniji i stresniji. Ipak, da li zaista mora tako da bude?
Skraćena radna nedelja - ključna je produktivnost
Kako bi se objektivno procenili efekti skraćene radne nedelje, istraživači nisu samo intervjuisali učesnike eksperimenta. Analizirali su i uzorke kose zaposlenih kako bi utvrdili nivoe stresa i koristili fitnes trakere kako bi pratili fiziološke odlike poput otkucaja srca, nivoa aktivnosti i kvaliteta sna.
Džulija Bakman, naučnica koja je predvodila studiju, rekla je da su se radnici generalno bolje osećali jer rade manje sati, a ostali su produktivni kao da je u pitanju regularna petodnevna radna nedelja. U nekim slučajevima, bili su još više produktivniji, preneo je Dojče vele.
Učesnici su prijavili značajne pomake u mentalnom i fizičkom zdravlju jer su imali manje stresa.
Dve trećine ispitanika je reklo da je iskusilo manje ometanja jer je posao bio optimizovan. Više od polovine kompanija je moralo da izmeni režim održavanja sastanaka, pa su bili manje frekventni i kraći dok je svaka četvrta firma usvojila nove digitalne alate kako bi se povećala efikasnost.
Ukratko, ima previše sastanaka, a premalo digitalizacije, smatra Karsten Majer iz "Intrapenora".
Kakav je uticaj po zdravlje, ali i okolinu?
Studija je pokazala da su učesnici bili više fizički aktivni tokom četvorodnevne radne nedelje i da su, u proseku, spavali 38 minuta više tokom sedmice. Ipak, bolovanja su se samo neznatno smanjila u odnosu na isti period prošle godine.
To je posebno iznenadilo Mariku Plac sa Minstera jer su primeri iz drugih zemalja pokazivali i da su ljudi značajno manje odlazili na bolovanja nakon uvođenja četvorodnevne radne nedelje.
Još jedno iznenađenje je uticaj na okolinu. Iako se smatralo da će manje putovanja na posao pozitivno uticati i na životnu sredinu, ukoliko firma ne rade jedan dan u nedelji, to se u Nemačkoj nije dogodilo. Pretpostavlja se da su Nemci taj dodatni slobodni dan koristili za putovanja što je smanjilo šanse za potencijalnu štednju energije.
Koliko su zaista korisni ovi podaci?
Dve kompanije su dobrovoljno odustale od ove ideje tokom eksperimenta, a još dve su isključene iz ispitivanja. Od preostale 41 firme, samo trećina je radne sate smanjila za čitav jedan radni dan.
Oko 20 odsto njih je smanjilo radne sate između 11 i 19 procenata po danu, dok je polovina smanjila radno vreme za manje od 10 odsto - za oko 4 sata nedeljno. Ukupno, u samo 85 odsto slučajeva je zaposleni dobio dodatni slobodni dan.
U Nemačkoj postoji oko tri miliona registrovanih firmi, tako da je ovo bio zaista mali uzorak. Osim toga, kompanije koje su prihvatile učešće u eksperimentu već su razmišljale pozitivno o uvođenju četvorodnevne radne nedelje što znači da nisu reprezentativni uzorak tamošnje ekonomije.
Stručnjaci strahuju i da pozitivni rezultati možda nisu održivi na duže staze.
Kompanije koje posluju na međunarodnom tržištu nisu želele da učestvuju u pilot projektu, a smatra se i da četvorodnevna radna nedelja sa punom platom označava povećanje plate što većina poslodavaca ne može da priušti.
Od 41 kompanije, koja je učestvovala u pilot projektu, više od 70 odsto je saopštilo da planira da nastavi sa četvorodnevnom radnom nedeljom. Pojedine su napomenule da će nastaviti sa probom dok su druge rekle da razmatraju smanjenje radnih sati.
Majer je dodao da pozitivni rezultati ne mogu "automatski" da se primene na svaku kompaniju u Nemačkoj.
(EUpravo zato/Dojče vele)