Nemačka se suočava sa strukturnom krizom – beleži pad izvoza, visoke cene energetika i opadajuću konkurentnost u ključnim sektorima. Međutim, prema mišljenju direktora vodećih nemačkih kompanija, pravi problem leži u prevelikom broju bolovanja među radnicima.
Više poslodavaca u Nemačkoj izrazilo je zabrinutost zbog rekordne stope odsustva povezanih sa bolestima. Milioni Nemaca prijavljuju bolovanje gotovo četiri puta više nego radnici u Ujedinjenom Kraljevstvu, što je obnovilo reputaciju zemlje kao "bolesnika Evrope".
Podaci nemačkog zdravstvenog osiguranja Techniker Krankenkasse (TK) pokazali su da su radnici u proseku proveli 19,4 dana na bolovanju 2023. godine, što je rekord. Očekuje se da će 2024. biti još jedna rekordna godina, jer su radnici osiguranja TK-a do kraja septembra već prijavili prosečno 14,3 dana bolovanja, pre perioda prazničnih prehlada.
Iako je uspela da izbegne tehničku recesiju, nemačka ekonomija se smanjila za 0,3 odsto u 2023. i predviđa se pad od 0,2 odsto ove godine. Prema Asocijaciji nemačkih farmaceutskih kompanija (VFA), bez iznadprosečnog broja dana bolovanja, nemačka ekonomija bi prošle godine porasla za 0,5 odsto, umesto da padne za 0,3 odsto, što je trošak od oko 26 milijardi evra.
Sve što je moglo poći po zlu, pošlo je
Poslodavci dovode u pitanje opravdanost bolovanja svojih zaposlenih. Jedan rukovodilac velike kompanije iz proizvodnog sektora izjavio je za Fajnenšl Tajmd da radnici ne razumeju žrtve potrebne za prosperitet ekonomije, posebno kritikujući mlađe radnike kao "lenje".
Nemački zakon omogućava radnicima do šest nedelja bolovanja uz punu platu, što frustrira poslodavce. U fabrici Tesle u Grünhajdu, menadžeri su u septembru obišli domove oko 30 zaposlenih koji su prijavili bolovanje, primećujući da je izostanak sa posla porastao za pet odsto petkom i tokom kasnijih smena.
Albreht Vehner, stručnjak za zdravstveno upravljanje pri TK-u, smatra da je povezivanje ekonomskih problema sa bolestima poput prehlade previše pojednostavljeno. Dugoročne dijagnoze, poput mentalnih bolesti, značajnije doprinose broju dana bolovanja, iako pogađaju manji broj zaposlenih, piše Fortune.
Nemačka se suočava sa složenim socijalnim i ekonomskim izazovima. Njena industrijska ekonomija postaje sve ranjivija na globalne šokove i gubi konkurentsku prednost pred kineskom industrijom. Oslanjanje na rusku naftu i gas dovelo je do rasta cena energije nakon sankcija Rusiji, dodatno opterećujući troškove proizvodnje.
"Sve što je moglo poći po zlu, pošlo je ili još uvek ide u pogrešnom pravcu", sumirao je Karsten Brzeski, globalni šef makroekonomije u finansijskoj kompaniji ING.
(EUpravo zato)