Vrednost imovine širom sveta porasla je na 441 trilion evra 2023. godine, prema ovogodišnjem izveštaju o globalnom bogatstvu Boston Consulting Group (BCG).To je skok od 4,3 odsto, cifra koju je podstakao rast finansijskog bogatstva, koje je poraslo za skoro sedam odsto.
Finansijsko bogatstvo, koje je deo ukupnog bogatstva, isključuje realnu imovinu kao što su nekretnine i zemljište, kao i obaveze.
Ovo se posmatra kao pozitivan znak nakon teškog perioda posle korone, kada su visoke kamatne stope i pad vrednosti valute pogodile džepove širom sveta.
U 2022. ukupno bogatstvo je poraslo samo 0,2 odsto, dok je finansijsko bogatstvo palo za četiri odsto.
Uprkos tome, konsultantska kuća BCG je primetila da potpuni oporavak još nije postignut. Ukupan rast bogatstva od 4,3 odsto je i dalje skroman u poređenju sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 7,1 odsto, ostvarenom od 2014. do 2021.
Kako napreduju različiti regioni?
Posmatrajući period od 2022. do 2023. godine, godišnja stopa rasta neto bogatstva bila je najveća u Latinskoj Americi (7,9%), a zatim na Bliskom istoku i Africi (7,8%).
U poređenju sa predviđenom godišnjom stopom rasta od 2023. do 2028. godine, Bliski istok i Afrika su na prvom mestu (10%), a zatim sledi Latinska Amerika.
Uprkos dramatičnijem porastu, to ne znači da su ovi regioni najbogatiji.
Naprotiv, bogatstvo je u velikoj meri koncentrisano u Severnoj Americi, zatim u azijsko-pacifičkom području, pa u zapadnoj Evropi.
"Finansijsko bogatstvo u razvijenim ekonomijama Severne Amerike i Zapadne Evrope posebno je teško pogođeno 2022. godine, ali su se oba regiona oporavila 2023. godine", navodi BCG.
"Severna Amerika je bila među najbrže rastućim regionima, sa više od 50 odsto ukupnog novog finansijskog bogatstva 2023. godine, podstaknuta ogromnim oporavkom na berzi.
Rast u zapadnoj Evropi bio je nešto prigušeniji u smislu finansijskog bogatstva. Prema BCG-u, to nije bilo samo zbog manjih dobitaka na berzi, već su investitori uložili i manje svog novca u akcije kompanija.
Finansijsko bogatstvo je na sličan način pokazalo "prigušeni rast" u azijsko-pacifičkom regionu, porastao je za 5,1 odsto u 2023. Izveštaj sugeriše da je to prvenstveno posledica usporavanja stvaranja bogatstva u Kini, iako se snažan rast očekuje u periodu do 2028. godine.
Rast bogatstva nije ravnomerno raspoređen
Da bismo se fokusirali na podatke iz pojedinačnih zemalja, korisno je pogledati paralelni izveštaj o globalnom bogatstvu investicione banke UBS.
Jedan deo studije, koji se fokusira na 56 zemalja, razmatra prosečan rast bogatstva po odrasloj osobi od 2022. do 2023. godine.
Najjača kontrakcija zabeležena je na Kipru, sa padom od više od 30 odsto. Sledeći na listi je Meksiko, gde je bogatstvo po populaciji palo za blizu 20 odsto. Zatim Kazahstan, koji je zabeležio kontrakciju više od 17 odsto.
Među zapadnoevropskim ekonomijama, najgore su prošle Švajcarska i Italija, sa padom od skoro šest odsto, odnosno četiri odsto.
Na drugom kraju skale, Turska se ističe sa porastom bogatstva od više od 157 odsto po odrasloj osobi između 2022. i 2023. godine, ostavljajući sve druge nacije daleko iza sebe.
U Velikoj Britaniji je ova cifra porasla blizu deset odsto na godišnjem nivou, dok je bogatstvo Danske po odrasloj osobi poraslo za skoro šest odsto.
(JA/EUpravo zato)