Zemlje Evropske unije u narednim godinama rizikuju masovne gubitke radnih mesta, jer visoki troškovi energije, restrukturiranje industrije i zelena tranzicija snažno opterećuju privredu, upozorava Evropska komisija.
Ovi podaci su navedeni u tzv. Prolećnom paketu evropskog semestra, paketu dokumenata koji Evropska komisija objavljuje u maju ili junu. EK u tom izveštaju ocenjuje stanje ekonomije svake države članice i izdaje preporuke šta bi trebalo da urade u narednih godinu dana.
"Evropska konkurentnost se neće graditi samo na tehnologiji, kapitalu ili finansijskoj regulativi. Gradiće je ljudi, veštine koje stiču i prilike koje im stvaramo kako bi dali puni doprinos našim privredama i društvima", izjavila je za Politiko Roksana Minzatu, izvršna potpredsednica Komisije zadužena za veštine.
Pošto se američko-izraelski rat u Iranu ne smiruje i nastavlja da utiče na cene nafte, Komisija procenjuje da bi pritisci na cene energije tokom 2026. godine mogli da ugroze čak 560.000 radnih mesta. Sektori koji su najčešće na udaru su građevinarstvo, metalurgija, hemijska industrija i saobraćaj.
Slabija privredna aktivnost primorala je Komisiju da revidira projekcije nezaposlenosti. Prošle jeseni je prognozirano da će stopa nezaposlenosti 2026. godine iznositi 5,9 odsto, a 2027. 5,8 odsto.
Sada se procenjuje da će u obe godine dostići 6 odsto. Komisija takođe očekuje da će vlade povećati zaduživanje, pri čemu će ukupan budžetski deficit svih 27 država članica porasti sa 3,1 odsto BDP-a u 2025. na 3,5 odsto u 2026. i 3,6 odsto u 2027. godini.
Ugroženi sektori i radna mesta
Paket nastoji da fokus usmeri na radnu snagu, uz ocenu da agenda konkurentnosti EU ne može uspeti bez rešavanja rastućeg nedostatka radnika i veština. Komisija je identifikovala nekoliko sektora koji se suočavaju sa pritiscima na tržištu rada.
U evropskoj automobilskoj industriji, ključnoj za ekonomski uspeh Nemačke, Komisija navodi da je ugroženo 600.000 radnih mesta jer se sektor suočava sa prelaskom na električna vozila i snažnom konkurencijom iz Kine. U industriji baterija ugroženo je oko 85.000 radnih mesta.
Sektor proizvodnje solarnih panela pogođen je tržišnim pritiscima koji utiču na gotovo 59.000 radnih mesta, dok bi mere za smanjenje emisije ugljenika mogle da utiču na još 4.500 radnih mesta u industriji čelika.
U Briselu se sve češće raspravlja da li Evropa gubi korak u strateškim industrijama u odnosu na konkurente poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država, uprkos planovima za podsticanje domaće proizvodnje.
Razvijanje veština
Istovremeno, poslodavci širom EU i dalje prijavljuju poteškoće u pronalaženju radnika sa odgovarajućim kvalifikacijama. Prema podacima Komisije, 68 odsto srednjih preduzeća prijavilo je nedostatak odgovarajućih veština tokom 2023. godine. Do 2024. godine, 77 odsto kompanija navelo je da su nedostatak radne snage i veština prepreka za ulaganja.
Ovi nalazi dodatno naglašavaju ključnu poruku ovog semestralnog paketa: ekonomska otpornost sve više zavisi od ulaganja u ljudski kapital.
Preporuke EU koje prate paket prvi put će uključivati poseban naglasak na obrazovanje, stručno osposobljavanje, obrazovanje odraslih, STEM veštine i prekvalifikaciju kao centralne elemente okvira ekonomskog upravljanja EU.
"Ulaganje u ljude predstavlja najjaču evropsku strategiju konkurentnosti i temelj Unije koja može da predvodi u inovacijama, bude konkurentna i odgovori na svaki izazov. To je promena koju donosi ovaj Evropski semestar, ljudski kapital se sada smatra ključnim pokretačem konkurentnosti, uz posebne smernice za svaku državu članicu", rekla je Minzatu.
Rizik od siromaštva
Navedeni izazovi na tržištu prevazilaze sam gubitak radnih mesta. Komisija će upozoriti da bi domaćinstva sa niskim primanjima mogla da snose nesrazmerno veliki teret zbog skupog goriva za prevoz, što bi ih moglo koštati dodatnih 1,4 odsto njihovih prihoda.
Komisija će takođe ukazati na trajne nejednakosti na tržištu rada, ističući da građani koji nisu iz država članica EU i dalje imaju znatno veću verovatnoću da rade poslove za koje su prekvalifikovani u poređenju sa domaćim radnicima.
Brisel upozorava i na probleme sa kvalitetom radnih mesta, navodeći da je svaki peti radnik zarobljen u slabo plaćenim poslovima u sektorima sa niskim rastom produktivnosti, dok se svaki dvanaesti suočava sa rizikom od siromaštva uprkos tome što je zaposlen.
U tom kontekstu, Komisija će iskoristiti ovaj paket kako bi podstakla države članice EU da sprovedu reforme usmerene na razvoj veština, unapređenje kvaliteta radnih mesta i jačanje sistema socijalne zaštite.
Takođe se izražava zabrinutost za finansijsko stanje Bugarske nakon detaljne analize njene javne potrošnje. Nemačka, Estonija, Letonija i Slovenija prošle su sličnu proveru, ali su za sada iz izašle bez negativnih ocena.
(EUpravo zato/Politico)