Broj stranih radnika u Srbiji nastavlja da raste, pa je tokom prošle godine prijavljeno više od 100.000 zahteva za jedinstvene dozvole za boravak i rad. Zbog sve većeg priliva radne snage iz inostranstva država najavljuje strožu kontrolu zapošljavanja i nove sporazume o radnoj mobilnosti sa drugim zemljama.
Pomoćnik ministra za rad Danijel Igrec izjavio je za RTS da Srbija već duže vreme ima potrebu za angažovanjem stranih radnika, posebno u građevinarstvu, ugostiteljstvu i transportu, a njihov broj danas je oko deset puta veći nego pre jedne decenije.
Srbija je postala privlačnija destinacija za rad nakon izmena zakona pre dve godine, kada su produženi rokovi za boravak i rad stranaca, a proces izdavanja dozvola digitalizovan.
Prva zemlja sa kojom je Srbija započela pregovore o Sporazumu o radnoj mobilnosti jeste Uzbekistan. Igrec navodi da je razlog za to strateško partnerstvo koje Srbija želi da razvija sa tom državom, ali i činjenica da uzbekistanski radnici imaju reputaciju vrednih i disciplinovanih zaposlenih koji poštuju zakone, običaje i kulturu zemlje u kojoj rade.
On je istakao i da među radnicima iz Uzbekistana u Srbiji do sada nije zabeležen nijedan prekršaj ili kriminalno delo, što je dodatno uticalo na odluku da upravo sa tom zemljom budu pokrenuti pregovori.
Još jedan važan razlog, prema njegovim rečima, jeste to što Uzbekistan organizuje obuke za radnike pre odlaska u inostranstvo. Oni uče jezik, upoznaju se sa kulturom i pravilima zemlje domaćina, što im olakšava integraciju i prilagođavanje radnom okruženju.
Očekuje se da sporazum bude usaglašen do jeseni, kada je planirana poseta predsednika Uzbekistana Srbiji i moguće potpisivanje dokumenta.
Srbija paralelno razmatra i saradnju sa drugim državama, a cilj budućih sporazuma je da radne migracije budu potpuno uređene i legalne.
Od februara 2024. godine u primeni su i izmene zakona koje su pooštrile kontrolu angažovanja stranih radnika. Ministarstvo rada sprovodi redovne i vanredne inspekcijske kontrole, a posebna pažnja usmerena je na zaštitu prava zaposlenih iz inostranstva.
Kako navodi Igrec, pokazalo se da mnogi strani radnici nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, zbog čega država zajedno sa međunarodnim partnerima organizuje edukacije i obuke.
On naglašava da sporazumi o radnoj mobilnosti podrazumevaju princip jednakog tretmana, što znači da strani radnici neće imati veća prava od domaćih zaposlenih.
Poslodavci su, pre zapošljavanja stranaca, u obavezi da preko Nacionalne službe za zapošljavanje provere da li na domaćem tržištu postoje radnici sa potrebnim kvalifikacijama.
Igrec tvrdi da se ta procedura poštuje i da je potreba za stranom radnom snagom posledica privrednog rasta i niske stope nezaposlenosti, koja trenutno iznosi 8,5 odsto.
Dodatnu potrebu za radnicima država vidi i u pripremama za Ekspo 2027, veliki međunarodni događaj čiji će domaćin biti Srbija.
Igrec ističe da će država imati punu kontrolu nad zapošljavanjem stranih radnika kroz unapred definisane procedure i nadzor nad sprovođenjem zakona.
Govoreći o problemima sa kojima se strani radnici suočavaju, naveo je da mnogi lako dobijaju takozvanu vizu D, koja omogućava boravak i rad do 180 dana, ali da kasnije dolazi do komplikacija pri dobijanju jedinstvene dozvole za rad i boravak.
U pojedinim slučajevima to dovodi do zloupotreba od strane poslodavaca, uključujući ucene, zadržavanje pasoša i ograničavanje slobode kretanja radnika. Tokom trajanja vize D strani radnik ne može da promeni poslodavca.
Ako radnik po isteku vize ne ispuni uslove za dobijanje jedinstvene dozvole, poslodavac je dužan da mu obezbedi siguran povratak u matičnu zemlju i snosi sve troškove povratka.
U proces izdavanja jedinstvenih dozvola uključeni su Nacionalna služba za zapošljavanje, Ministarstvo rada i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje obavlja bezbednosne provere.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)