Zaposleni koji su pod stresom ili nisu angažovani ne predstavljaju samo rizik za zadržavanje radne snage, već mogu i da smanje produktivnost.
Prema podacima konsultantske kuće Gallup, takav gubitak dostiže i do 9 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, navodi se u izveštaju State of the Global Workplace 2026.
Trend, međutim, ide u lošem pravcu. Na globalnom nivou angažovanost zaposlenih opada, a radnici se osećaju sve manje motivisano, povezano i posvećeno poslu.
Prema proceni, globalna stopa angažovanosti iznosi svega 20 odsto, što je najniži nivo od 2020. godine.
Da li su radnici pod većim stresom u Evropi ili u Americi?
Globalna slika otkriva upečatljiv kontrast. Evropa je manje pod stresom, ali je ujedno i region sa najnižim nivoom angažovanosti, i to već šestu godinu zaredom. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i Kanada imaju najangažovaniju radnu snagu, ali i najviši nivo stresa.
Ko se u Evropi najbolje nosi sa stresom?
Kada je reč o stresu, zaposleni u južnoj Evropi generalno su najpogođeniji.Najviši nivoi stresa zabeleženi su uGrčkoj (61 odsto), Malti (57 odsto), na Kipru (56 odsto), u Italiji (51 odsto) i Španiji (47 odsto).
S druge strane, najmanji pritisak osećaju zaposleni u Danskoj (19 odsto), Poljskoj (22 odsto) i Litvaniji (23 odsto).
Prema podacima, profil zaposlenih koji su najviše pod stresom najčešće uključuje menadžere mlađe od 35 godina koji rade u hibridnom režimu.
Ko je najmanje angažovan, po državama i demografiji?
Najniži nivoi angažovanosti u Evropi zabeleženi su u Hrvatskoj i Poljskoj (po 7 odsto), zatim u Francuskoj i Švajcarskoj (po 8 odsto), kao i u Luksemburgu, Irskoj i Austriji (po 9 odsto).
Španija i Velika Britanija (po 10 odsto), kao i Nemačka i Italija (11 odsto), tek su neznatno prešle dvocifren nivo.
Istovremeno, Albanija (32 odsto), Rumunija (31 odsto), Švedska (25 odsto) i Malta (25 odsto) beleže neke od najviših nivoa angažovanosti u Evropi.
Podaci ukazuju da su najmanje angažovani uglavnom radnici mlađi od 35 godina, zaposleni na nemenedžerskim pozicijama i bez mogućnosti rada na daljinu, čak ni delimično, iako su razlike u odnosu na druge grupe relativno male.
Dodatnih 15 odsto zaposlenih ne samo da nije angažovano, već je "aktivno neangažovano", što znači da se svesno i namerno psihološki distanciraju od posla, tima i poslodavca, što je fenomen koji se danas naziva "tihi otkaz".
Istraživanje ovaj pad angažovanosti ocenjuje kao "razlog za zabrinutost".
"Ovo je prvi put da je globalna angažovanost opala dve godine zaredom. Najveći pad zabeležen je u južnoj Aziji (minus pet procentnih poena). Nijedan region sveta nije povećao angažovanost u protekloj godini", navodi se u izveštaju.
Da li su evropski radnici u boljoj poziciji na globalnom nivou?
Uprkos slabijoj angažovanosti, podaci pokazuju da su evropski radnici u znatno boljoj poziciji kada je reč o opštem blagostanju.
Oko 49 odsto zaposlenih u Evropi navodi da "dobro živi", u poređenju sa globalnim prosekom od 34 odsto.
Polovina svetskih regiona zabeležila je rast ovog pokazatelja, pri čemu su najveći skok ostvarili Latinska Amerika i Karibi (plus dva procentna poena), kao i Evropa (plus dva).
Finska (81 odsto), Island (78 odsto) i Danska (78 odsto) prednjače po nivou zadovoljstva životom u Evropi.
Uprkos izazovima koje donose veštačka inteligencija i globalna nestabilnost, većina evropskih radnika ostaje optimistična, 57 odsto smatra da je trenutno dobro vreme za pronalazak posla, što je iznad globalnog proseka od 52 odsto. Prednjači Holandija sa 86 odsto, dok je Slovačka na začelju sa 32 odsto.
Na globalnom nivou, najmanje optimizma beleži region Bliskog istoka i severne Afrike (36 odsto), dok su najoptimističniji radnici u jugoistočnoj Aziji, gde 64 odsto veruje da je sada dobro vreme za zapošljavanje.
(EUpravo zato/Euronews)