Evropska komisija bi trebalo da odustane od planova za zapošljavanje oko 2.500 novih službenika i povećanje administrativne potrošnje u trenutku kada se od nacionalnih prestonica traži stezanje kaiša, poručili su ministri iz devet država članica Evropske unije.
U pismu upućenom komesaru za budžet Piotr Serafin, a koje predvodi Austrija, ministri su pohvalili planove izvršne vlasti EU da pojednostavi sledeći dugoročni budžet EU, poznat kao Višegodišnji finansijski okvir (MFF).
Istovremeno, oštro su kritikovali zahtev Komisije za dodatna sredstva radi zapošljavanja novog osoblja i proširenja administrativnih kapaciteta. Ukupna sredstva koja Komisija traži za zapošljavanje dodatnih 2.500 državnih službenika tokom trajanja MFF-a od 2028. do 2034. godine iznose oko 1,4 milijarde evra, naveli su potpisnici u izjavi za Politiko.
"Naša zajednička poruka je jasna: Komisija mora da oseti duh vremena", rekao je nemački državni sekretar Gunter Kricbaum.
"Dok govorimo o jačanju konkurentnosti, smanjenju birokratije i racionalizaciji nacionalnih administracija, poziv Komisije na dodatno povećanje broja zaposlenih potpuno je odvojen od realnosti. Najbolje bi bilo da Komisija povuče ovaj predlog".
Pismo su potpisali ministri iz Austrije, Češke, Danske, Nemačke, Estonije, Letonije, Švedske, Finske i Holandije. U pismu se navodi da se od Komisije očekuje da iznese "ambiciozne i kvantifikovane predloge" kao direktan doprinos tekućim pregovorima o narednom MFF-u, uključujući i administrativni sistem EU koji odražava izazove savremenog doba.
"U tom kontekstu, predloženo povećanje od 2.500 radnih mesta, kao i značajan rast rashoda u okviru poglavlja 4 (administracija), suprotno je deklarisanim ciljevima efikasnosti, uzdržanosti i reformi, i može da potkopa kredibilitet šireg predloga MFF-a", navodi se u pismu. Poglavlje 4 MFF-a za period 2028–2034 odnosi se na administrativne troškove.
Rasprava o budžetu EU
Države članice trenutno pregovaraju o narednom dugoročnom budžetu EU nakon početnog predloga koji je Komisija predstavila u julu 2025. godine. Reč je o složenom procesu koji traje godinama i u koji su uključene sve tri ključne institucije, Evropska komisija, Savet EU i Evropski parlament. Paralelno s tim, Komisija sprovodi opsežnu internu reviziju s ciljem pojednostavljenja sopstvenih procedura.
Potpisnici poručuju da bi izvršna vlast EU trebalo na sebe da primeni ista načela koja zahteva od država članica.
"Pritisak na nacionalne vlade da povećaju efikasnost javne potrošnje sve je veći", navodi se u pismu. "Države članice su, često na zahtev Komisije, sprovele teške reforme kako bi unapredile efikasnost, smanjile broj zaposlenih i ostvarile uštede."
U pismu se dalje savetuje Komisiji da "značajno poveća nivo ambicije" u ovom procesu.
Komesarka Austrije za Evropu, integraciju i porodicu Klaudia Bauer ocenila je u pisanoj izjavi da kredibilitet Evropske komisije u pozivanju država članica na budžetsku disciplinu u velikoj meri zavisi od toga da li se i sama pridržava sopstvenih principa.
"U trenutku kada su nacionalne vlade pod ogromnim fiskalnim pritiskom, značajno povećanje broja administrativnih radnih mesta u EU rizikuje da pošalje pogrešnu poruku građanima", dodala je ona.
(EUpravo zato/Politiko)