Samit Evropske unije i Kine koji je prvobitno planiran da se održi u Briselu, preseljen je u Peking nakon što je kineski predsednik Si Đinping odbio da dođe u evropsku prestonicu. Glavna tema ovog susreta biće trgovinski odnosi, sa posebnim fokusom na veliki trgovinski deficit koji Evropska unija ima u razmeni sa Kinom.
Planirano je bilo da se dvodnevni pregovori održavaju u četvrtak, 24. jula, ali je Kina skratila trajanje konsultacija na samo jedan dan, što ukazuje na ograničenu spremnost Pekinga da se ozbiljnije angažuje sa Evropom. Ovaj potez daje signal da Kina možda nema visoke ambicije da reši postojeće trgovinske tenzije, prenosi DW.
Samit je trebalo da obeleži pola veka od uspostavljanja diplomatskih odnosa između EU i Kine, ali zbog Si Đinpingovog odbijanja da poseti Brisel, sastanak je prebačen u kinesku prestonicu. Na tom sastanku, pored kineskog lidera, prisustvovaće i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
Politička analitičarka Aliča Bahulska iz Evropskog saveta za spoljne odnose ukazala je da ovaj događaj pokazuje ograničenu volju i ambicije Pekinga da se ozbiljno pozabavi evropskim zahtevima. Prema njenim rečima, kineske elite često vide Evropsku uniju kao silu srednjeg ranga, sa ograničenim uticajem u trgovinskim pregovorima, što dodatno otežava postizanje dogovora.
Trgovinski spor između EU i Kine zapravo potiče od ogromnog deficita koji EU ima, koji iznosi oko 400 milijardi evra godišnje. Evropski proizvođači se suočavaju s otežanim pristupom kineskom tržištu, dok kineska industrijska politika favorizuje domaće kompanije kroz državne subvencije i povoljne regulative. Ovo je dovelo do prekomerne proizvodnje u Kini i poplave jeftinih kineskih električnih vozila na evropskom tržištu, što šteti lokalnoj automobilskoj industriji.
Bahulska ističe da su mere kineske vlade ogromne – od subvencija do prekomernih kapaciteta i direktnih intervencija, što je za evropsku industriju ozbiljna pretnja. Bez hitnih i konkretnih koraka za zaštitu evropskog sektora, posebno automobilske industrije, EU bi mogla da se suoči s deindustrijalizacijom u narednim godinama.
Evropska unija je već odgovorila uvođenjem carina do 45 posto na kineska električna vozila i zahtevala recipročan pristup kineskom tržištu i prestanak prekomerne proizvodnje. Kina, sa svoje strane, predlaže da se carine zamene obaveznim minimalnim cenama, uz neke dodatne ustupke.
U aprilu je EU osnovala Radnu grupu za nadzor uvoza kako bi pratila kineski izvoz i pomogla u zaštiti unutrašnjeg tržišta. Međutim, odmah nakon toga, kineski izvoz u EU je porastao za 8,2 posto u odnosu na isti period prošle godine, što se pripisuje preusmeravanju kineskih proizvoda iz SAD-a u Evropu, da bi se izbegle strože američke carine.
Kina optužuje EU za protekcionizam i opravdava svoje politike tvrdeći da su neophodne radi nacionalne bezbednosti i ekonomskog razvoja. Jedan od najvećih problema je i zavisnost EU od Kine u oblasti retkih sirovina i minerala, koji su ključni za proizvodnju visoke tehnologije, uključujući čipove, medicinsku opremu i tehnologije za čistu energiju.
Prema podacima Evropske komisije, čak 98 posto ovih kritičnih materijala dolazi iz Kine. Kina je prošle godine uvela ograničenja izvoza retkih sirovina, što je poremetilo lance snabdevanja i usporilo proizvodnju u evropskim kompanijama. Kao rezultat toga, vrednost kineskog izvoza retkih sirovina u EU pala je za 84 posto u prvoj polovini 2025. godine.
Na samitu G7 u Kanadi, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen optužila je Kinu za ucenu zbog ovih ograničenja, naglašavajući da nijedna država ne bi trebalo da kontroliše toliko veliki deo tržišta ključnih sirovina poput magneta.
Kineske vlasti su odbacile ove kritike i pozvale EU da promeni svoj stav. Iako je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič uspeo da dogovori olakšice u kontroli izvoza za neke kompanije kroz tzv. „zeleni kanal“, mnogi proizvođači i dalje smatraju da su mere spore i nedovoljne.
S obzirom na sve to, sve se više čuju pozivi unutar EU da se zauzme čvršći stav prema Pekingu, uključujući moguće dodatne carine i zabrane izvoza, kao odgovor na kineske prakse. Bahulska naglašava da Evropa mora jasno pokazati da poseduje potrebne instrumente za reakciju, ali da je za to potrebna politička odlučnost.
Kineski električni automobili su znatno jeftiniji od evropskih, što dodatno ugrožava konkurentnost evropskih proizvođača. Neki evropski stručnjaci smatraju da carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, iako su poremetile odnose sa SAD, mogu biti i prilika da EU redefiniše odnose s Kinom i iskoristi ovu priliku da izdejstvuje ustupke tokom samita.
Međutim, Bahulska smatra da je takav optimizam naivan, jer Kina je već „pobedila“ u prvom krugu trgovinskog rata sa SAD, i u Pekingu postoji uverenje da je vreme na njihovoj strani. Kineski predsednik fokusira se na transformaciju kineske ekonomije od modela zasnovanog na količini proizvodnje ka modelu razvoja visokog kvaliteta, s posebnim naglaskom na nove tehnologije, domaću potražnju, bezbednost i zaštitu životne sredine.
Kina sve više dovodi u pitanje tehnološku dominaciju Zapada, posebno u oblastima veštačke inteligencije, superračunara i proizvodnje električnih vozila. U nekim sektorima, poput razvoja 6G mreža, Kina je čak i prestigla zapadne zemlje.
Mnogi analitičari smatraju da EU i dalje potcenjuje ozbiljnost ekonomske pretnje od Kine i da nije uspela da formuliše stroži i koherentniji pristup prema Pekingu kako bi se suprotstavila nepoštenim trgovinskim praksama.
Bahulska zaključuje da se zbog brojnih kriza, poput rata u Ukrajini i trgovinskih problema s SAD, pitanja vezana za Kinu često zapostavljaju u Evropi. Iako Kina deluje kao udaljeni izazov, uticaji kineske politike će se veoma brzo osetiti i u evropskom kontekstu.
(EUpravo zato.rs)