Samo dva dana pre isteka roka koji je predsednik Donald Tramp postavio za uvođenje tarifa na uvoz robe, američki i evropski pregovarači nadmeću se oko okvirnog trgovinskog sporazuma koji bi odložio rešavanje najtežih komercijalnih sporova.
Maroš Šefčovič, glavni trgovinski pregovarač EU, prijavio je određeni napredak u dogovoru nakon sastanka u Vašingtonu sa ministrom trgovine Hauardom Lutnikom i američkim trgovinskim predstavnikom Džejmisonom Gririjem, rekao je portparol Evropske komisije Olof Gil u Briselu.
Dve strane su nastavile razgovore tokom vikenda u nadi da će do srede finalizovati delimičan dogovor koji bi otvorio vrata za sveobuhvatnije pregovore. Evropska unija je takođe pripremila planove za uzvratne mere protiv određenih američkih proizvoda ako pregovori propadnu i Tramp uvede nove carine.
EU deluje spremno da nevoljno prihvati Trampovu osnovnu carinu od 10 odsto, ali želi da izbegne više carine na specifične proizvode poput farmaceutike. SAD imaju svoje zahteve, uključujući izuzeće od evropske karbonske takse za američke proizvođače čelika.
Unutar Evrope, međutim, postoje podele. Nemačka, kao veliki izvoznik, želi rani dogovor s Vašingtonom, dok Francuska zagovara oštriji stav, rekao je Vilijam Rajnš iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Brisel bi mogao jednostavno pokušati da odugovlači, piše Vašington post. Trampova strategija zasnovana na carinama nije popularna među glasačima. Prema anketi "Economist/YouGov" iz maja, 53 posto ispitanika smatra da carine štete ekonomiji, dok ih 30 posto podržava. Sa kongresnim izborima za 16 meseci, a evropskim liderima koji neće izlaziti pred birače do 2029, EU bi mogla da izdrži duže od Trampa.
Sporazumi od samo nekoliko stranica koje Tramp sada traži bolje se mogu opisati kao okviri za eventualna nagodbe, rekli su američki, evropski i drugi zvaničnici. U četvrtak je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla da je "nemoguće" postići sveobuhvatni trgovinski sporazum do roka.
Ipak, portparol Evropske komisije za trgovinu, Olof Gil, rekao je da je Fon der Lajenova imala "dobru razmenu mišljenja" sa predsednikom Trampom, dodajući da cilj EU ostaje da postigne trgovinski sporazum sa Vašingtonom do 9. jula.
"Želimo sporazum sa SAD. Želimo da izbegnemo carine. Verujemo da one nanose štetu. Cilj nam je ishod koji će biti dobitak za obe strane, a ne gubitak za sve", rekao je Gil novinarima u Briselu.
Tramp sprema pisma za trgovinske partnere
Američki predsednik je izjavio da njegova administracija planira ove nedelje da počne sa slanjem pisama trgovinskim partnerima SAD u kojima će biti navedene nove carine, uprkos konfuziji oko toga kada će te tarife zapravo stupiti na snagu. Kako je objasnio novinarima, "priprema se 12 ili 15 pisama i to trgovinskim partnerima s kojima nije postignut dogovor do 9. jula, a da će više tarife stupiti na snagu 1. avgusta.
Pošto je prethodno najavljena pauza od 90 dana u uvođenju carina, rok bi trebalo da istekne 9. jula, Tramp je upitan da li će nove tarife početi da važe već ove nedelje ili 1. avgusta, kao što su neki zvaničnici sugerisali. On je na to odgovorio da misli kako će završiti s većinom zemalja do 9. jula sve dogovore. Da bi pojasnio ovaj odgovor, ali i naredne korake, ministar trgovine Hauard Latnik rekao je da "tarife stupaju na snagu 1. avgusta, a predsednik sada određuje stope i sklapa dogovore."
Američki ministar finansija Skot Besent rekao je za CNN u nedelju da se narednih dana očekuju značajne najave trgovinskih sporazuma, ističući da je EU postigla dobar napredak u pregovorima.
EU zahteva trenutno ukidanje carina na automobile, koje trenutno iznose 29,5 posto, kao i smanjenje carina na čelik, u okviru dogovora po uzoru na onaj sa Velikom Britanijom, koji je još u fazi pregovora.
Besent je dodao da će Tramp takođe poslati pisma 100 manjih zemalja s kojima SAD nemaju mnogo trgovinske razmene, obaveštavajući ih da će se suočiti s višim carinskim stopama koje su prvobitno najavljene 2. aprila, a zatim odložene do 9. jula.
Trampove tarife od aprila pretnja celom svetu
U aprilu je Tramp najavio osnovnu carinsku stopu od 10 posto za većinu zemalja, uz dodatne dažbine do 50 posto, ali je kasnije odložio njihovu primenu – osim osnovnih 10 posto – do 9. jula. Novi datum, 1. avgust, nudi zemljama još tri nedelje odlaganja, ali istovremeno uvodi u produžen period neizvesnosti, zbog nedostatka jasnih informacija o samim tarifama.
Nakon što su EU i SAD tokom vikenda vodile intenzivne pregovore da postignu sporazum pre 9. jula, pojavile su se nade da su dve strane blizu postizanja dogovora
.
Kineska vlada je kao odgovor saopštila da se protivi upotrebi carina kao sredstva prinude. Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Mao Ning, rekla je da carine ne koriste nikome.
Akcije na azijskim berzama pale su u ponedeljak zbog konfuzije oko stvarnog datuma početka carina. Japanski indeks Nikei pao je za 0,3 posto, dok su akcije u Južnoj Koreji pale za 0,7 posto. MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija van Japana oslabio je za 0,1 posto.
Evropske berze su bile pomešane. U Velikoj Britaniji, indeks FTSE 100 pao je za 0,3 posto, pri čemu su Shell i BP bili najveći gubitnici zbog slabljenja cena nafte. Nemački DAX porastao je za 0,3 posto, dok je francuski CAC 40 bio uglavnom nepromenjen. Evropski Stoxx 600 indeks, koji prati najveće kompanije na kontinentu, takođe je bio stabilan.
Industrijski metali su zabeležili pad – bakar je pao za 0,6 posto na 9.808 dolara po toni na Londonskoj berzi metala, dok je aluminijum pao za 1,1 posto na 2.561 dolar po toni. Svi glavni metali su u ponedeljak ujutru beležili pad u trgovanju.
(EUpravo zato.rs)