Viši troškovi izgradnje i kamatne stope na hipoteke, ograničena ponuda i porast kupovine stanova kao investicija doveli su do neverovatnih nivoa cena nekretnina u nekim zemljama EU.
Mađarska je zabeležila najveći rast cena – stanovi su danas tri puta skuplji nego 2015. godine. Danas stan u glavnom gradu, Budimpešti, košta u proseku između 250.000 i 1,5 miliona evra, piše Euronews,
Sledi Island, gde su cene približno 2,5 puta veće nego 2015. U regionu glavnog grada, Rejkjaviku i šest okolnih opština, stanovi su najskuplji, sa prosečnom cenom od oko 558.000 evra.
Prema podacima Centralne banke Islanda, kako ponuda raste, a potražnja slabi, cene nekretnina rastu sporije, ali je godišnja inflacija cena stanova i dalje bila 8 odsto u martu.
Ostatak Evrope je takođe zabeležio značajan porast cena nekretnina u poslednjih devet godina. Litvanija, Portugal, Češka, Bugarska, Estonija i Poljska zabeležile su više nego dvostruki rast cena.
Zemlja gde cene nisu rasle
Na dnu liste je Finska, gde cene nekretnina nisu značajno više nego što su bile pre skoro deset godina. Međutim, postoje velike razlike u ceni stanova u ruralnim područjima i, na primer, u Helsinkiju.
Prema nedavno objavljenom izveštaju časopisa "Global Property Guide", pad na finskom tržištu nekretnina, koji je počeo 2021. godine i zabeležio godišnji pad cena od 14 odsto, verovatno je dostigao svoje dno.
Očekuje se da će ekonomski oporavak podržati postepeni rast cena nekretnina, uglavnom novoizgrađenih objekata, dok će cene polovnih nekretnina porasti samo neznatno, za 1–3 odsto ove godine. Polovni stanovi koštaju u proseku 4.612 evra po kvadratnom metru, što za stan od 75 kvadrata znači 345.900 evra, dok je u Helsinkiju taj iznos bliži 400.000–500.000 evra.
Evrostat nema podatke o cenama nekretnina u Grčkoj, ali prema indeksu stambenih nekretnina Banke Grčke, cene u urbanim područjima su samo neznatno iznad nivoa iz 2008. godine.
(EUpravo zato/Euronews)