Frankfurt na Majni u Nemačkoj lokalci zovu Majnhetn. Visoke zgrade, užurbani koraci ljudi u odelima i zvuk štikli koji oštro para jutarnju tišinu govori samo jedno – vreme im je novac. Ovo je, čini se, dovoljno da se jedan evropski grad uporedi sa Menhetnom. Kao i njegov američki pandan, Frankfurt se uzdiže u poslovne visine, sa neboderima u kojima se donose odluke koje pokreću tržišta od Tokija do Toronta.
U njegovom poslovnom jezgru, između savremenih staklenih zgrada i istorijskih zdanja, sede evropski finansijski operativci koji upravljaju tokovima novca celog kontinenta. Ovde se nalazi sedište Evropske centralne banke, filijala globalnih finansijskih giganata, kao i nacionalnih institucija koje zajedno određuju ritam nemačke i evropske ekonomije.
U samom srcu grada nalazi se i Frankfurtska berza — jedna od najvećih i najvažnijih na svetu. Mi smo je posetili u okviru projekta Evropske unije u Srbiji "Puls Evrope" koji organizuje medijske posete širom Evrope kako bi novinare, a zatim i građane, informisali o dobrim praksama EU. U pitanju je najveća u Evropi i po mnogo čemu jedinstvena. Na primer, po tome što je možete posetiti i vi, i to besplatno. Potrebno je samo da se najavite.
Čuvari zgrade berze - medved i bik
Na samom ulazu, ispred zgrade čija se spoljašnjost trenutno renovira, stoje dva čuvara – medved i bik. Od bronze su, nepomični, ali snažni simboli sveta koji pulsira iza njih. Podsetimo, njihovo prisustvo ovde nije slučajno - u berzanskom rečniku, bik označava rast, optimizam i tržišni uzlet, dok medved donosi pad, oprez i povlačenje. Njihova borba je večita, a ravnotežu među njima svakodnevno traže analitičari, brokeri i investitori unutar zgrade čije stepenice vode ka jednom od najvažnijih epicentara evropskog finansijskog tržišta. Interesantno, skulptura bika u Frankfurtu koja je tu postavljena 1986. je godinu dana starija od najpoznatije skulpture bika na svetu, one na Volstritu.
Dnevno se ovde obrnu milioni, a mi smo je posetili baš u momentu kada su akcije, zbog carina koje je predsednik Amerike Donald Tramp najavio celom svetu (a kasnije ih odložio na 90 dana, svima osim Kini), krenule da padaju. Ipak, čini se da zaposlene ovo nije mnogo potreslo.
"Bilo da akcije padaju ili rastu, nama je u potpunosti svejedno. Mi svakako pravimo novac. Važno je samo da tržište funkcioniše", kažu iz Frankfurske berze.
Zgrada Frankfurtske berze jedna je od lokacije koje ne možete da promašite ako posećujete ovaj grad. Ovde se nalazi i predstavništvo Privredne komore Srbije, ali osim toga, poseta ovom mestu potpuno je besplatna i u pitanju je jedna od retkih na svetu koje imaju ture i radionice za posetioce. Godišnje ovde dođe oko 400.000 zainteresovanih da obiđe, nauči i vidi, pričaju nam u zaposleni u Berzi.
"Možete doživeti berzu uživo, da čujete o 400 godina istorije berze, 20 interaktivnih stanica, ali i da doživite jedinstven pogled na trgovačku salu iz galerije za posetioce".
"Jedina fizička sala za trgovanje akcijama u Evropi"
Čuvenu trgovačku salu u berzanskom slengu zovu "parket". Tako su nas i obavestili gde ćemo ići nakon galerije za posetioce gde se kroz staklo mogu videti sva kretanja akcija uživo, ali i ljudi koji rade u ovoj instituciji. Deluju neopterećeno činjenicom da je većina onoga što piše na ekranima iznad njihovih glava - u minusu. Oni, dakle, obezbeđuju da tržište funkcioniše.
"Ovo je veoma specijalno mesto, jedina fizička sala za trgovanje akcijama u celoj Evropi. Ljudi mogu da dođu ovde i da gledaju pravo trgovanje deonicama. Prikazuje se dnevno trgovanje i oko 400.000 ljudi dođe ovde svake godine da bi dobili objašnjenje o tome kako funkcioniše trgovanje deonicama i da gledaju kako to zapravo izgleda u momentu dok se dešava", kaže nam portparol Andreas von Brevern.
U centru za posetioce Frankfurtske berze izloženi su i eksponati koji su se ranije koristili u berzanskoj trgovini. Među njima su stari telefoni koji su omogućavali komunikaciju između berzanskih posrednika i mehanički uređaji poput "kursa" (kursmaschine) koji su služili za brzo prenošenje informacija o cenama hartija od vrednosti. Ovi eksponati pružaju uvid u razvoj berzanske tehnologije i komunikacije kroz vekove.
"Naš posao je da tržište radi"
U momentu kada smo posetili Frankfurtsku berzu, tržište je bilo poljuljano tada najavljenim Trampovim carinama celom svetu. Na ekranima u sali za trgovanje gde se glavni indeks berze DAX menja iz sekunde u sekund, a svi ostali na četiri sekunde, gotovo sve je bilo u minusu, a grafik koji pokazuje kretanje tog dana bio je u konstantnom padu.
Na pitanje šta se u tom trenutku dešavalo na tržištu, Von Brevern objašnjava da oni, kao operativci, nemaju mišljenje o tome padaju li ili rastu deonice.
"Mi trenutno nemamo mišljenje o tome šta se dešava na tržištu, ide li gore ili dole. Naš posao je da osiguramo da tržište radi i da se trgovanje odvija bezbedno. Takođe, naš posao je da obezbedimo transparentno i regulisano tržište", kaže za naš portal.
Prvu akciju kupio Betoven
Koreni Frankfurtske berze sežu još u srednji vek, kada su vašari u ovom gradu bili centar trgovine. Prvi pisani trag o frankfurtskom vašaru potiče iz 1150. godine, a već od 14. veka Frankfurt postaje značajno trgovačko i finansijsko središte. Tokom 16. veka, dolazak protestantskih trgovaca iz Holandije i Francuske dodatno je ojačao gradski trgovački i bankarski sektor.
Već početkom 17. veka počinje da se vodi prvi list sa kursevima valuta, a do 18. veka formira se i zvanična uprava berze. U početku se trgovalo menicama, a kasnije i državnim obveznicama. Kuriozitet je da je prva akcija koja je emitovana na berzi bila ona koju je kupio čuveni kompozitor Ludvig van Betoven 1820. godine. To je bila akcija nacionalne banke Austrije. Prva velika emisija obveznica u Frankfurtu dogodila se krajem 18. veka zahvaljujući banci Bethmann, koja je uvela model tzv. delimičnih obveznica – pristupačnih i za manje investitore.
U 19. veku, Frankfurt se, pored Londona i Pariza, razvija u jedno od glavnih mesta međunarodnog kapitala, pre svega zahvaljujući usponu banke Rotšiild. Nova zgrada berze otvorena je 1843. godine, a grad se specijalizovao za trgovinu sigurnim državnim obveznicama, što mu je donelo nadimak "čvrsti Frankfurt".
Iako je Berlin kasnije preuzeo vodeću ulogu u Nemačkoj, Frankfurt je zadržao važnu međunarodnu poziciju. Početkom 20. veka berza je teško pogođena ratovima, inflacijom i svetskom ekonomskom krizom, ali je ostala jedno od ključnih mesta za trgovinu hartijama od vrednosti.
Danas, Frankfurtska berza i dalje važi za jednu od najvažnijih berzi u Evropi i svetu – sa bogatom istorijom, duboko utemeljenom u evropskoj trgovini i razvoju tržišta kapitala. Njome upravlja Nemačka berza koja ima svojih sedam predstavništva širom Evrope i sveta, a među njima je i jedna Energetska berza koja se nalazi u Lajpcigu.
(EUpravo zato)