Bosna i Hercegovina se suočava s ozbiljnim ekonomskim izazovima, što potvrđuju podaci iz Evropskog programa poređenja cena i BDP-a.
Prema rezultatima za 2023. godinu, BDP po stanovniku u BiH iznosi samo 36 odsto proseka EU, dok je stvarna individualna potrošnja (SIP), koja bolje opisuje materijalnu dobrobit građana, na 42 odsto proseka EU.
Ovi podaci jasno ukazuju na nisku ekonomsku aktivnost i ograničen standard života u zemlji, čime se Bosna i Hercegovina svrstava među najsiromašnije zemlje Evrope.
Pored 27 zemalja članica EU, u analizu su uključene i tri članice EFTA (Island, Norveška i Švajcarska) i zemlje kandidati za članstvo u EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Turska).
Luksemburg ima najveći BDP po stanovniku
Luksemburg ima najveći BDP po stanovniku među svih 36 analiziranih zemalja, skoro dva i po puta veći od proseka EU, što se delimično objašnjava velikim brojem stranih radnika koji doprinose BDP-u, ali nisu uključeni u rezidentno stanovništvo.
Irska je druga, sa 113 procenata iznad proseka, dok je Norveška (EFTA) na 71 odsto iznad proseka.
Na dnu lestvice, među zemljama kandidatima, Crna Gora ima BDP po stanovniku 49 odsto ispod proseka EU, dok su Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija još niže. BiH i Albanija dele najniži indeks – 36 odsto proseka EU.
Dok BDP uglavnom meri nivo ekonomske aktivnosti, stvarna individualna potrošnja (SIP) bolje opisuje materijalnu dobrobit domaćinstava. SIP po stanovniku u Bosni i Hercegovini u 2023. godini bio je 42 odsto. Ovo je jedan od najnižih nivoa među svim analiziranim zemljama.
Analiza podataka: Koliko je Bosna i Hercegovina zaista siromašna zemlja?
U poređenju, Srbija (49%) i Crna Gora (51%) imaju znatno bolje rezultate, dok čak i Bugarska, najniža članica EU, ima indeks od 64%. Ovi podaci jasno pokazuju da je ekonomija BiH relativno slaba i da postoji značajno zaostajanje čak i za zemljama u regionu, prenosi Buka.
Građani BiH imaju materijalni standard gotovo 58 odsto niži od prosečnog građanina EU.
Ovaj pokazatelj je još direktniji za merenje siromaštva jer meri šta građani zaista mogu da priušte. SIP je bolji od Albanije (41%) i Severne Makedonije (49%), ali znatno zaostaje za Crnom Gorom (64%) i Srbijom (55%).
BiH se tako svrstava među najsiromašnije zemlje Evrope, uz Albaniju, Sjevernu Makedoniju i Srbiju. Međutim, čak i među zemljama kandidatima za članstvo u EU, BiH zaostaje, jer je njen ekonomski kapacitet slabiji od većine suseda.
U poređenju s prosekom EU, građani BiH žive s manje od polovine nivoa materijalne dobrobiti prosečnog Evropljanina.
Niski BDP i SIP reflektuju strukturalne probleme u privredi BiH, uključujući nisku produktivnost, visok nivo nezaposlenosti, ograničene strane investicije, političku nestabilnost i visok nivo korupcije.
Veliki deo stanovništva zavisi od doznaka iz inostranstva, što dodatno ističe slabost domaće ekonomije.
Zapravo nestatistički gledano, podaci o BDP-u su, zahvaljujući visokoj korupciji ali i doznakama iz inostranstva, poprilično ilustrativnog, da ne kažemo lažnog karaktera jer ne oslikavaju stvarno stanje. Stvarno stanje je daleko gore, jer udeo korupcije i novca koje stiže od dijaspore utiče na ekonomsko stanje i na podatke realnog BDP-a, zaključuje se u tekstu Buke.
(EUpravo zato/Buka.com)