Najveći izazovi u pregovorima biće postizanje dogovora o naknadama, kao i o načinu na koji će banke i pružaoci platnih usluga biti obeštećeni, navodi Euronews.
Ključna pitanja
Prema izvorima uključenim u pregovore, najosetljivije pitanje biće postizanje dogovora o takozvanom "modelu kompenzacije", koji se odnosi na odluku o tome koje finansijske institucije treba da dobiju naknadu, u kom iznosu i na koji način će biti plaćene za pružanje usluga digitalnog evra.
Drugo ključno pitanje odnosi se na raspodelu naknada u platnom lancu, a očekuje se da će trgovci plaćati niže naknade nego što trenutno plaćaju za kartične transakcije.
Najintenzivnija faza pregovora očekuje se ove jeseni, dok bi konačno usvajanje zakonskog okvira moglo da usledi do kraja godine. Očekuje se da digitalni evro postane dostupan za plaćanja u prodavnicama od 2029. godine, nakon pilot-programa koji bi trebalo da počne 2027. godine.
Šta je digitalni evro?
Digitalni evro je zamišljen kao elektronski oblik novca centralne banke, koji bi izdavala i za koji bi garantovala Evropska centralna banka (ECB).
Građani bi digitalne evre čuvali u posebnom digitalnom novčaniku, a njihova svrha nije da zamene gotovinu, već da je dopune.
Radi se i na tome da sistem podrži plaćanja putem interneta i van mreže (offline), a osmišljen je tako da obezbedi visok nivo privatnosti, što znači da ECB neće moći direktno da identifikuje korisnike na osnovu njihovih platnih podataka.
ECB će obezbediti osnovnu infrastrukturu, dok će banke i pružaoci platnih usluga nuditi usluge digitalnog evra krajnjim korisnicima.
(EUpravo zato/Index.hr)