Čak i ako SAD i Iran izbegnu novu eskalaciju, energetska kriza i poremećaji u lancima snabdevanja neće brzo nestati. Normalizacija plovidbe kroz Ormuski moreuz mogla bi da potraje mesecima ili godinama, piše Dojče vele.
Mnogi političari, kompanije i investitori veruju da će ponovno otvaranje Ormuskog moreuza brzo oboriti cene energenata, čim tankeri sa naftom i gasom, koji su trenutno zarobljeni u Persijskom zalivu, budu mogli da nastave plovidbu.
Međutim, čelnici naftnih i brodarskih kompanija, kao i ekonomski stručnjaci, predviđaju suprotno. Oni upozoravaju da mir neće odmah vratiti energetska tržišta i globalne lance snabdevanja u normalno stanje. Prema njihovim procenama, posledice bi mogle da traju još mesecima, pa čak i godinama.
Amin Naser, izvršni direktor "Saudi Aramco"-a, najvećeg snabdevača naftom u Zalivu, rekao je investitorima prošlog meseca da bi, čak i kada bi moreuz odmah bio ponovo otvoren, "tržištu bili potrebni meseci da se ponovo uravnoteži".
"Ako bi blokada potrajala još samo nekoliko nedelja, normalizacija bi usledila tek 2027. godine", dodao je.
Saobraćaj kroz ovaj uski morski prolaz između Irana i Omana i dalje je daleko ispod uobičajenog nivoa, uprkos labavom primirju i mirovnim pregovorima koji su više puta nailazili na prepreke.
Cene nafte ostaju približno 30 odsto više nego pre početka rata, što se odražava na visoke cene benzina, dizela i veštačkog đubriva. Ti dodatni troškovi podstiču globalnu inflaciju, remete lance snabdevanja i povećavaju cene hrane širom sveta, jer đubrivo, koje se često proizvodi od prirodnog gasa, postaje skuplje za poljoprivrednike.
Mnogo neizvesnosti
Stručnjaci smatraju da će brodarske kompanije, nakon postizanja mirovnog sporazuma, morati ponovo da steknu dovoljno poverenja kako bi vratile svoje brodove u region Persijskog zaliva. Za to bi bio potreban period posmatranja od 30 do 45 dana.
Biće neophodne i bezbednosne mere, uključujući međunarodne pomorske patrole koje bi štitile brodove od mogućih sporadičnih napada.
Vlasnici brodova i posade ostaju krajnje oprezni, jer se napadi na brodove u Ormuzu nastavljaju. Samo prošle nedelje je pogođeno više plovila, rekao je izvršni direktor "Chevron"-a Majk Virt.
"Dovoljan je samo jedan napad na brod da većina njih odustane od prolaska. Brodarske firme su prihode iz Zaliva nadomestile drugim rutama, pa se postavlja pitanje zašto bi onda preuzimale taj rizik?", rekao je Nil Krozbi, direktor istraživanja u "Sparta Commodities".
On je dodao da je vodeće svetsko tržište pomorskog osiguranja zabeležilo nagli rast premija osiguranja od ratnog rizika za prolazak kroz moreuz. Te premije ostale su visoke i nakon primirja koje je stupilo na snagu 8. aprila.
Kada moreuz bude bezbedan za plovidbu, brojni tankeri koji su već sada zarobljeni u Persijskom zalivu moraće bezbedno da isplove, dok će novi brodovi pristizati iz udaljenih luka, od kojih su neke na drugom kraju sveta, kako bi preuzeli nove terete.
"Taj proces bi mogao da traje osam nedelja, a možda i duže", upozorio je Krozbi.
Dodatna kašnjenja izazivaju i fizička oštećenja energetske infrastrukture u Zalivu. Desetine naftnih polja, gasovoda, rafinerija i postrojenja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) pogođeni su tokom sukoba. Konsultantska kuća "Rystad Energy" je procenila još u aprilu da će troškovi popravki iznositi između 25 i 58 milijardi dolara.
Najveću štetu pretrpeo je katarski energetski kompleks Ras Lafan, gde je u iranskim napadima onesposobljeno 17 odsto kapaciteta zemlje za proizvodnju LNG-a. Katarski zvaničnici upozoravaju da bi potpuna obnova tog kompleksa mogla da traje između tri i pet godina.
Proizvođači LNG-a mogli bi godinama da rešavaju sporove iz ugovora zbog neisporučenih količina gasa, a posledice bi će uticati na raspored isporuka sve do 2027. godine, navode pravni stručnjaci.
To uključuje i sporne slučajeve pozivanja na "višu silu", odnosno tvrdnje da je rat onemogućio ispunjavanje ugovornih obaveza.
I druga energetska postrojenja suočavaju se sa višenedeljnim ili višemesečnim zastojima zbog detaljnih bezbednosnih provera, komplikacija izazvanih dugim prekidima proizvodnje i nedostatka rezervnih delova, koji su bili problem i pre rata.
Objekti u Zalivu koji su van pogona od marta suočavaju se sa nagomilanim pritiscima, ostacima materijala i mogućom korozijom.
Energetska kriza se produbljuje kako se zalihe troše
Krozbi upozorava na moguću nestašicu zaliha koja bi mogla da usledi tokom leta. Druge regije su do sada privremeno ublažavale nedostatak isporuka nafte iz Persijskog zaliva.
Od početka rata Sjedinjene Američke Države povećale su proizvodnju nafte na rekordne nivoe, dok je Kina smanjila uvoz sirove nafte za 3,5 miliona barela dnevno i više se oslanjala na svoje strateške rezerve. Članice Međunarodne agencije za energiju takođe su koristile svoje zalihe nafte.
Međutim, takve mere ne traju večno. Očekuje se da će američke zalihe nafte u narednim mesecima pasti na vrlo niske nivoe, dok će Kina uskoro morati ponovo da poveća uvoz, takmičeći se sa ostatkom sveta za ograničene količine.
Direktor Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, upozorio je prošlog meseca da je višak nafte koji je postojao pre rata pomogao u ublažavanju početnog šoka, ali da bi tržište nafte u julu ili avgustu moglo da uđe u "crvenu zonu".
"Kada zalihe počnu da presušuju, jedino rešenje su više cene, jer se samo kroz više cene može zaista smanjiti potražnja", napomenuo je Krozbi za DW.
On je nagovestio da postoji mogućnost da se cene čak udvostruče i upozorio da takav scenario dovodi do globalne recesije.
(EUpravo zato/Dojče vele)