Evropska unija i zemlje Merkosura potpisale su dugo očekivani sporazum o slobodnoj trgovini, čime je okončan jedan od najdužih i najkompleksnijih pregovaračkih procesa u istoriji EU, koji je trajao više od 25 godina. Dogovor je postignut u trenutku rastućeg globalnog protekcionizma i sve izraženijih trgovinskih tenzija, što mu daje dodatnu političku i stratešku težinu.
Sporazum se u Briselu tumači kao značajna geopolitička pobeda Evropske unije, naročito u kontekstu rasta američkih carina i sve snažnijeg nadmetanja uticaja Sjedinjenih Država i Kine u Južnoj Americi. Time EU učvršćuje svoje prisustvo na tom tržištu i jača ekonomske i političke veze sa jednim od najvažnijih regiona u razvoju.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da se "geopolitički značaj ovog sporazuma ne može preceniti", naglašavajući da EU u trenutku globalne nesigurnosti bira saradnju umesto zatvaranja.
"Biramo fer trgovinu umesto tarifa. Biramo produktivno, dugoročno partnerstvo umesto izolacije", poručila je Fon der Lajen na ceremoniji potpisivanja, kojoj su prisustvovali predsednici Argentine, Urugvaja i Paragvaja, kao i ministar spoljnih poslova Brazila.
Šta zapravo stoji iza sporazuma EU i Merkosura?
Odnosi Evropske unije i Merkosura, trgovinskog bloka koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, sada su formalno uokvireni kroz dva paralelna, ali pravno odvojena sporazuma, koji zajedno čine osnovu modernizovanog i sveobuhvatnog partnerstva. Iako je Bolivija u julu 2024. postala punopravna članica Merkosura, ona nije obuhvaćena ovim dogovorima, jer su ključni pregovori zaključeni pre njenog pristupanja.
Saradnja između dve strane datira još iz 1999. godine, kada je stupio na snagu okvirni sporazum o međuregionalnoj saradnji. Od tada su pregovori o dubljem povezivanju prolazili kroz brojne faze, političke zastoje i preispitivanja, pre svega zbog osetljivih pitanja poljoprivrede, zaštite tržišta i ekoloških standarda.
Prelomni politički dogovor postignut je 6. decembra 2024. godine, kada su EU i Merkosur usaglasili sveobuhvatno partnerstvo zasnovano na dva stuba, političkoj saradnji i trgovini i investicijama. Taj dogovor je potom formalizovan kroz dva instrumenta: Sporazum o partnerstvu EU–Merkosur i prelazni trgovinski sporazum.
Dva sporazuma, jedna slika
Sporazum o partnerstvu objedinjuje politički dijalog, sektorsku saradnju i trgovinske odnose u jedinstven okvir. Njime se jača saradnja u oblastima održivog razvoja, zaštite životne sredine i klimatskih politika, digitalne transformacije, ljudskih prava, mobilnosti, borbe protiv terorizma i upravljanja krizama. Takođe se podstiče bliša koordinacija u međunarodnim forumima i zajednički pristup globalnim izazovima poput klimatskih promena, migracija i očuvanja mira.
Drugi dokument, prelazni trgovinski sporazum, ima praktičnu ulogu, da omogući što bržu primenu ekonomskih koristi dogovorenih u trgovinskom delu partnerstva. On funkcioniše kao samostalan sporazum dok sve članice EU ne ratifikuju pun sporazum o partnerstvu, što može potrajati godinama.
Ovim prelaznim sporazumom predviđeno je postepeno smanjenje carina, lakši pristup tržištima i povoljniji uslovi za trgovinu u ključnim sektorima, poput poljoprivrede, automobilske, farmaceutske i hemijske industrije. Sporazum obuhvata i olakšavanje investicija, uklanjanje prepreka u prekograničnoj trgovini uslugama, naročito digitalnim i finansijskim, kao i otvaranje javnih nabavki u zemljama Merkosura za evropske kompanije.
Kako će biti zaštićeni evropski poljoprivrednici?
Jedno od najosetljivijih pitanja tokom pregovora bila je zaštita evropske poljoprivrede. Zbog toga je EU uvela poseban mehanizam zaštite, koji omogućava privremeno ukidanje carinskih povlastica za uvoz iz Merkosura ukoliko se pokaže da on ozbiljno ugrožava domaće proizvođače.
Ovi mehanizmi omogućavaju bržu reakciju nego ranije, uz pojednostavljene procedure za pokretanje istraga. Posebno će se pratiti uvoz proizvoda poput govedine, živinskog i svinjskog mesa, šećera, etanola, pirinča, meda, kukuruza i sličnih osetljivih proizvoda, a države članice moći će da zatraže intervenciju Evropske komisije ukoliko dođe do poremećaja na tržištu.
Tržište od 700 miliona ljudi
Kada u potpunosti stupe na snagu, sporazumi EU i Merkosura trebalo bi da stvore najveću zonu slobodne trgovine na svetu, koja bi obuhvatala tržište od više od 700 miliona ljudi. Za EU to znači veći izvoz, stabilnija pravila trgovine i jačanje globalne konkurentnosti.
Evropska komisija procenjuje da bi sporazum mogao da poveća godišnji izvoz EU u Južnu Ameriku do 39 odsto, odnosno za oko 49 milijardi evra, uz podršku za više od 440.000 radnih mesta širom Evrope.
Istovremeno, sporazum nosi snažnu političku poruku, da Evropska unija, uprkos rastućim globalnim podelama, i dalje vidi otvorenu i fer trgovinu kao ključni alat za ekonomski rast, međunarodnu saradnju i geopolitički uticaj.
(EUpravo zato)