Inicijativa dolazi kao odgovor na niz kriza sa kojima se EU suočila tokom poslednjih godina, a koje su razotkrile ranjivost evropske lanaca snadbevanja - od pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini do trgovinskih tenzija sa SAD.
U središtu novog paketa mera Evropske komisije nalazi se „doktrina ekonomske bezbednosti“, koja ima za cilj smanjenje dugogodišnje zavisnosti EU od pojedinačnih dobavljača, posebno Kine.
Ova strategija dolazi kao odgovor na restrikcije koje je Kina uvela, a koje su izazvale ozbiljne nestašice ključnih sirovina i čipova. Iako Evropska unija nastoji da očuva svoju poziciju globalnog lidera u industrijskoj proizvodnji, Komisija upozorava da bi mogla da zaostane za konkurentima poput Kine i SAD-a, posebno u brzorastućim sektorima kao što su tehnologije baterija i veštačka inteligencija.
Pored toga, EU najavljuje strožu kontrolu stranih ulaganja, brže postupke za zaštitu tržišta od nelojalnih praksi i jaču zaštitu strateških sektora - poput odbrane i svemira.
Jedan od konkretnih ciljeva je potpuni prekid uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine, a Komisija planira da sličan model primeni i u oblasti nabavke retkih sirovina kroz novi REsourceEU plan.
Komesar za trgovinu Maroš Šefčovič izjavio je da EU želi da pređe sa „reaktivnog na proaktivan pristup“ i najavio da će do trećeg kvartala 2026. godine, biti razmotreno kako ubrzati trgovinske mere poput zaštite tržišta od nelojalnih praksi, koje trenutno traju i po godinu dana.
Takođe, EU planira da poveća podršku preduzećima koja rade na smanjenju zavisnosti od drugih zemalja u ključnim oblastima.
Šefčovič je naglasio da Unija može mnogo da nauči iz japanskog odgovora na kinesku obustavu izvoza retkih sirovina iz 2010. godine, koji je uključivao diversifikaciju snabdevanja, reciklažu, stvaranje strateških rezervi i razvoj međunarodnih partnerstava.
(EUpravo zato, Reuters)