Srbija je u 2024. godini izvezla ukupno 3.942 tone žestokih alkoholnih pića, vrednih oko 2,5 milijardi dinara, odnosno približno 21 milion evra, pokazuju podaci zvanične statistike.
Najveći kupci srpske rakije i ostalih žestina i dalje su zemlje iz regiona, pre svega Hrvatska, zatim Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Samo u Hrvatsku je tokom prošle godine otišla 851 tona kategorije „ostalih alkoholnih pića", što obuhvata voćne rakije koje nisu dobijene destilacijom vina ili komine grožđa.
Vrednost ovog izvoza iznosila je 334,27 miliona dinara, prenosi N1. Godinu ranije količina je bila gotovo dvostruko manja - 496 tona.
Uprkos rastu izvoza u druge zemlje, Hrvatska je i 2023. i 2024. ostala pojedinačno najznačajnije tržište za ovu grupu proizvoda.
Republički zavod za statistiku dostavio je ovom portalu podatke o spoljnotrgovinskom prometu prema Harmonizovanom sistemu (HS) klasifikacije, koji obuhvata široku paletu alkoholnih pića: konjak, armanjak, brendi, grapu, rakije od vina i komine grožđa, kao i voćne rakije poput šljivovice, kruškovače, višnjevače, kao i arak, uzo, kalvados, tekilu i druga pića.
Izvoz alkohola dobijenog destilacijom vina
U kategoriji pića dobijenih destilacijom vina, tokom 2024. godine izvezeno je 961 tona u vrednosti 373,14 miliona dinara. Najveći deo i ovde je završio u Hrvatskoj - 326 tona. Sledi Crna Gora sa 228 tona, dok je u Bosnu i Hercegovinu otišlo 146 tona.
Među daljim destinacijama su Španija (96 tona), Severna Makedonija (67 tona), Bugarska (27 tona), Kina (19 tona) i Švajcarska (17 tona). U ostale zemlje izvoz je bio simboličan, na primer, u SAD je otišlo samo osam tona.
Voćne rakije i druga žestina: mnogo veći obim izvoza
Druga grupa, koja obuhvata sve vrste voćnih rakija i slično, čini najveći deo izvoza, čak 2.981 tonu u 2024. godini, u vrednosti od nešto više od dve milijarde dinara (oko 18 miliona evra).
Najveći kupac je, ponovo, Hrvatska (851 tona), a potom slede Bosna i Hercegovina (389 tona) i Crna Gora (348 tona). Zapažene količine isporučene su i u Nemačku (199 tona), Slovačku (136 tona), Sloveniju (130 tona), Rusiju (124 tone), SAD (122 tone) i Holandiju (106 tona).
Ispod 100 tona Srbija je izvezla u Bugarsku (77), Austriju (54), Australiju (52), Kanadu (43), Grčku (32) i Severnu Makedoniju (30). Najmanje količine otišle su u Poljsku (4 tone), dok su Letonija, Malta, Rumunija, Danska i Albanija uvezle po tri tone.
(M.A./EUpravo zato/bitnis.rs)