Evropska unija će 16. decembra odložiti predstavljanje zakonskih predloga o proširivanju poreza na ugljenik na granicama i mogućem ublažavanju plana o postepenom ukidanju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, navodi se u nacrtu programa Evropske komisije u koji je Rojters imao uvid.
Ove planove pomno prate proizvođači automobila i vlade zemalja poput Nemačke i Italije, koje traže da EU preispita svoju politiku emisija iz automobila, politiku koja bi u sadašnjoj formi praktično zabranila prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Predlozi je prvobitno trebalo da budu objavljeni u sredu (10. decembra).
U ponedeljak (7. decembar) su zvaničnici Komisije još razgovarali o vremenskom okviru, pa bi se nacrt predloga mogao promeniti pre objavljivanja. Neki evropski zvaničnici sugerisali su da bi deo predloga koji se odnosi na automobilsku industriju mogao biti odložen do 2026. godine.
Portparol Komisije odbio je da komentariše nacrt u koji je Rojters imao uvid.
Brisel priprema predloge da proširi budući porez na ugljenik i na proizvode bliže finalnoj fazi proizvodnje, poput mašina za pranje veša, u pokušaju da spreči strane kompanije da zaobiđu ovu prvu takvu meru na svetu.
Predlozi vezani za automobile stižu u trenutku intenzivnog lobiranja evropskih proizvođača, koji traže više fleksibilnosti, uključujući mogućnost prodaje "plug-in" hibrida i automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji koriste tzv. klimatski neutralna goriva i posle 2035. godine.
Evropska auto-industrija tvrdi da joj je potrebna dodatna fleksibilnost zbog slabije prodaje električnih vozila od očekivane, kao i jake konkurencije iz Kine.
Ipak, svako popuštanje politike moglo bi da ugrozi klimatske ciljeve EU, jer bi na evropskim putevima ostalo više automobila koji emituju ugljenik i posle 2050, godine koju je EU postavila kao krajnji rok za postizanje klimatske neutralnosti cele svoje ekonomije.
Podsetimo, u februaru 2023. Evropski parlament je odobrio zakon o uvođenju zabrane prodaje novih putničkih i lakih komercijalnih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji koriste fosilna goriva, počev od 2035. godine. Takva zabrana trebalo je da postane jedna od ključnih mera u sprovođenju Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, usmerenog na borbu protiv antropogenih emisija ugljenika i globalnog zagrevanja.
(EUpravo zato/Rojters)