Mnogi su već čuli za čuvenu operaciju iz Drugog svetskog rata, Dunavski vilenjak, kada je nemačka vojska odlučila da potopi sopstvenu flotu kako bi zaustavila napredovanje Sovjeta.
Ti brodovi i dan-danas počivaju u Dunavu, kod Prahova u blizini rumunske granice, a već dugo postoji plan da se izvuku kako bi plovidba bila što bezbednija.
Međutim, to nije nimalo lako posebno ako se uzme u obzir da na plovilima i dalje postoji veliki broj eksplozivnih sredstava.
Zato Evropska unija finansira uklanjanje tih potopljenih plovila, što je projekat vredan oko 30 miliona evra, za koji će se koristiti i bespovratna sredstva od 16,5 miliona evra koja se dodeljuju kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Ostatak se finansira iz zajma Evropske investicione banke, u okviru sveobuhvatnog projekta za poboljšanje unutrašnjih vodnih puteva potpisanog sa Srbijom 2018. godine.
Nakon što se decenijama pričalo o nemačkim brodovima-duhovima, do kojih su lokalci redovno plivali i ronili, ne znajući kakve opasnosti kriju, pre pet godina je urađen projekat, odnosno Izrada tehničkog izveštaja o prisustvu NUS-a (neeksplodiranih ubojnih sredstava). To je bila priprema za konačno izvlačenje plovila.
"Dobijena je slika nultog stanja poput položaja brodova i potencijalnog NUS-a i slično. Godine 2023. je ponovo snimljeno rečno korito, a i ronioci su vizuelno pregledali dno. Prilikom izvođenja radova, u koordinaciji smo sa više institucija - Kapetanija Prahovo, Plovput, Republička direkcija za vode, Zavod za zaštitu spomenika Niš, Elixir, HE Đerdap. Potrebno je iskoordinisati sa navedenim institucijama kako bi se vodni saobraćaj neometano odvijao. Trenutno ne zatvaramo plovni put prilikom izvođenja radova, ali vrlo moguće da će postojati potreba u budućnosti zbog eksplozivnih sredstava koja se nalaza na određenim brodovima", rečeno je za EUpravo zato iz firme "Millenium team" koja važi za izvođača radova u ovom projektu.
Kakve sve opasnosti nose potopljeni brodovi?
Do sada je na brodovima pronađeno više vrsta artiljerijskih granata, ručnih bombi, municije raznog kalibra, dubinske bombe...
Prošlog leta je izvučen prvi brod u okviru ovog projekta i on je izložen na obližnjem placu.
"Kada je u avgustu 2024. iz Dunava izvađen brod minolovac, na kome je pronađena municija za protivavionske topove, procenjeno je da je uklonjeno 4.000-5.000 komada ove municije. Razmatra se bezbedan način njihovog uništavanja. Ovog leta je na brodu T20 pronađeno 9 ručnih granata M24, koje su bezbedno uklonjene i uništio ih je Sektor za vanredne situacije MUP-a. Tom prilikom pronađena je i dubinska bomba, nemačke proizvodnje, velike razorne moći. Napominjemo da, brizantni eksplozivi kojima se pune ubojna sredstva, nemaju vek trajanja. To znači da su i dalje opasni i smrtonosni, i posle 80 i više godina, što iziskuje veliku opreznost prilikom njihovog uklanjanja i transporta", naveli su za naš sajt iz Centra za razminiranje.
Topovska municija je bezbedno uklonjena sa broda i skladištena u specijalni kontejner za skladištenje eksploziva, dok dubinska bomba zahteva složeniju operaciju.
Priprema je ključna
"Prvenstveno je važno bezbedno uklanjanje dubinske bombe sa potopljenog broda i njeno uništavanje. Akcija mora da bude dobro isplanirana uz preduzimanje svih mera bezbednosti i kada se taj deo reši, onda dolazi na red podizanje delova broda velikim dizalicama nosivosti od 500 tona, obzirom da je brod dugačak nešto više od 45 metara i širok 6,5 metara i isečen je na 3 približno jednaka dela", poručili su.
Priprema je najvažniji element u procesu uklanjanja i uništavanja eksplozivnih ostataka rata, dodaju iz Centra. Utvrđuje se koje ubojno sredstvo je u pitanju, njegova konstrukcija i poreklo, država, proizvođač i šta se sve sme raditi sa njim, da li se sme pomerati i da li se smeju skidati upaljači, ili se mora uništavati na licu mesta. Pripreme za uklanjanje i uništavanje mogu potrajati i duži vremenski period, zato što je najvažnija bezbednost svih učesnika u uklanjanju i uništavanju, kao i što manji uticaj i šteta na životnu sredinu. Preduzimaju se bezbednosne mere koje podrazumevaju: obezbeđenje lekarskih ekipa, zatvaranje zone bezbednosti, zabranu kretanja u blizini i druge razne bezbednosne mere u zavisnosti od situacije koje se preduzimaju u cilju sprečavanja bilo kakvog incidenta.
Jedinstven poduhvat u celom svetu
Uklanjanje EOR-a nije novost, ali se u svetu nije događalo na velikom broju potopljenih brodova. Čitajući sve ovo, možda ste pomislili da će u ovakvom poduhvatu učestvovati stotine stručnjaka i radnika, ali to nije slučaj. Glavni deo posla sprovodi mali broj veoma hrabrih ljudi. Svaki silazak u vodu je veoma rizičan, ali oni kažu, i to sa osmehom na licu: "Takav je posao".
Ukupno četiri ronioca rade na projektu, a dva poseduju sertifikate EOD (za razminiranje). Osim njih, tu je i oko 30 ljudi poput mašinista, medicinskih tehničara, deminera, brodske posade, pomoćnog osoblja...
Koristi se različita mehanizacija: dva pontona, dve dizalice nosivosti po 150 tona, sajle i lanci za sečenje plovila. Uz to se upotrebljavaju i zaštitni ekrani za ronioce, baro komore, metal detektori i druga oprema. Nije dovoljno angažovati samo vrhunske ronice, već oni moraju da budu i pirotehničari, odnosno vrhunski pirotehničari moraju istovremeno da budu i ronioci.
Kada je dobra vidljivost, sve ide glatko. Kako nam je rekao jedan od ronilaca kada smo posetili ovu lokaciju, vidljivost je bila do dva metra "što je izuzetno kada je Dunav u pitanju".
"U tom slučaju, uslovi za rad su vrlo povoljni, a temperatura vode je oko 20 stepeni. Kada je hladnije, onda ronioci imaju posebnu opremu, sistem za toplu vodu", naveo je.
Na terenu mora da bude prisutan i rezervni ronilac, ukoliko dođe do neke nepredviđene okolnosti, kako bi mogao da pomogne.
"Koristi se oprema koja je slična svim građevinskim radovima. Više su potrebne veštine", rekao je ronilac koji je želeo da ostane anoniman.
"Ovo je jedinstven poduhvat u celom svetu, da se vade potopljeni brodovi na kojima ima eksplozivnih ostataka rata. A naročito, na jednoj takvoj moćnoj reci kao što je Dunav, gde se protok vode meri hiljadama kubika u sekundi i gde je brzina kretanja vode veoma velika, a vidljivost izuzetno mala i gde je rad na ovim poslovima ograničen samo na periode niskog vodostaja kada je reka bistrija. Za izvođenje ovih poslova nemamo uzor u svetu, nemamo od koga da prepišemo, već sve metodologije i tehnike moramo da osmišljavamo i pronalazimo sami, odnosno sa svojim partnerima koji sa nama učestvuju u projektu. I na kraju, možemo reći da je ovo po svemu veoma opasan posao, koji zahteva velike resurse svih vrsta i nosi veoma složene probleme, koje ćemo rešavati narednih nekoliko godina", zaključuju iz Centra za razminiranje za EUpravo zato.
Ministarstvo kulture treba da odredi finalnu destinaciju izvađenih plovila. Plan je da pojedini brodovi budu izloženi kao eksponati. Ukoliko ne budu od značaja, biće odvezeni na najbližu deponiju.
Koji sve brodovi se nalaze u vodama Dunava kod Prahova?
Na toku Dunava od Radujevca do Milutinovca (km 857 do 900), u periodu od 6. do 20. septembra 1944. godine potopljen je veliki broj nemačkih ratnih i transportnih brodova i drugih plovnih objekata. Najveća koncentracija potopljenih objekata je u rejonu samog Prahova, odnosno od km 857 do 862 toka Dunava.
Kako kažu iz "Millenium team-a", prema dostupnim podacima, tokom izvlačenja se očekuje nekoliko tipova brodova, od minolovaca, transportera do broda bolnice.
Pomenućemo samo neke.
T1 je pozicioniran tako da se na njegovoj levoj strani nalazi olupina T2. Snimanje je pokazalo da je u jednom komadu i da trup nije oštećen. T2 je oštećen, a oko njega su zabeležene jake struje.
T4 je okružen olupinama T3, N1 i N2, a čini se da je podeljen na dva dela. Pretpostavlja se da se ispod broda T10 nalazi olupina N17.
U potopljenoj dunavskoj floti mogu se naći transportni brodovi, vučni brodovi,patrolna plovila, kao i čuveni brod
Uskok.
Najopasniji brod ima oko 50 dubinskih bombi
Procenjuje se da su najbolje očuvani brodovi: T7, T5, T1, a najviše oštećeni: T11, T12, T13, T19, T20.
Poseban slučaj je T22. Ovaj mađarski brod je izvorno izgrađen kao parni tegljač i prvobitno je plovio pod imenom "Fiume". Godine 1874. je prešao u vlasništvo Prvog dunavskog parobrodarskog društva iz Beča.
U putnički parobrod Habsburg je prepravljen 1904. Kasnije je plovio i pod drugim imenima, a od 1939. je služio u Dunavskoj flotili. U septembru 1944. korišćen je u borbama kao monitor opremljen jurišnim naoružanjem.
Najveći i najopasniji brod u celom sektoru. Sadrži oko 50 dubinskih bombi, na palubi i oko broda. Često se može videti kako viri iz vode.
(EUpravo zato)