Preduzeća ne moraju da budu fokusirana isključivo na profit već, primera radi, i na zaštitu životne sredine ili zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Tada dolazimo do termina socijalnog preduzetništva čiji je cilj i doprinos zajednici, a ne samo dobra "biznis priča".
Ovaj sektor je u Srbiji, u poređenju sa brojkama iz Evropske unije, ipak značajno manje razvijen, ali to ne znači da ne postoje primeri dobre prakse.
Na samom početku, teško je i utvrditi tačan broj socijalnih preduzeća u našoj zemlji, ali situacija će ubuduće biti nešto preglednija zahvaljujući bazi preduzeća koje je razvila organizacija NALED.
O tome, ali i o mnogim drugim izazovima koji prate socijalno preduzetništvo u Srbiji, razgovarali samo sa našim sagovornicima.
Koliko ima socijalnih preduzeća u Srbiji?
"Broj socijalnih preduzeća u Srbiji nije jednostavno proceniti, jer veliki broj njih i dalje nije zahtevao takav status. Procene su da ih ima nekoliko stotina, verovatno između 200 i 500. Prema podacima sa Portala otvorenih podataka iz marta 2025, samo 25 subjekata imalo je formalno upisan status socijalnog preduzetništva, od toga 20 udruženja i 5 privrednih društava. Ovaj broj je nesumnjivo veći, ali dok se ne uspostave jasni benefiti za preduzeća koja steknu ovaj status, teško je očekivati značajniji rast broja registrovanih socijalnih preduzeća", poručuje Željko Mitkovski, prodžekt menadžer iz organizacije Smart kolektiv.
Prema rečima Nevene Janjić, koordinatorke za regulatornu reformu u NALED-u, glavni razlog neslaganja u brojkama leži u činjenici da trenutni status donosi administrativne zahteve, ali nedovoljno jasno definisane koristi.
Baza socijalnih preduzeća kao katalog
Međutim, baza socijalnih preduzeća bi trebalo da objedini sve relevantne informacije na jednom mestu i služiće kao
svojevrsni "katalog".
"Baza će omogućiti bolje mapiranje sektora i prepoznavanje aktivnih preduzeća u Srbiji. Istovremeno, Baza doprinosi jačanju društvenog dijaloga povezivanjem javnog, privatnog i civilnog sektora. Uključivanjem socijalnih preduzeća u održive lance snabdevanja i modele odgovorne potrošnje, podstiče se primena ESG standarda, dok se dugoročno doprinosi efikasnijoj primeni javnih nabavki", istakla je dodavši da se za izradom počelo u jesen 2025. godine.
"Sakupili smo podatke za više od 100 preduzeća i trenutno ih postavljamo na jednostavnu, lako pretraživu veb platformu. Sadržaj Baze koncipiran je tako da pruži kompletan uvid u identitet i kapacitete svakog socijalnog preduzeća. Obuhvata osnovne podatke, od pravnog oblika i statusa preduzeća, do precizne klasifikaciju po sektorima, uz poseban fokus na tipove proizvoda i usluga", dodala je.
U Srbiji na nivou statističke greške, a kako je u EU?
Uprkos malim brojkama, to ne znači da nema preduzeća koje dobro posluju. Jedan od vrlo uspešnih primera u našoj zemlji je Avlija održivog razvoja u Bogatiću, gde se zapošljavaju osobe sa invaliditetom i pružaju socijalne usluge ljudima sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama. Sa druge strane, razvili su i socijalno preduzetništvo.
Kako za naš portal ističe Miroljub Nikolić, koji rukovodi Avlijom, teško je uporediti razvoj socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva u Srbiji i u ostatku kontinenta jer u EU skoro 6,5% od ukupnog broja zaposlenih radi u ovom sektoru koji obuhvata socijalna preduzeća, kooperative, uzajamna društva, udruženja i fondacije...
"Oni su zaposleni u oko 2,8 miliona poslovnih subjekata socijalne ekonomije u Evropi, što predstavlja oko 10% svih preduzeća u Evropskoj uniji. Strateškim dokumentima definisano je poslovanje i podrška subjektima socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva. Kod nas, kada govorimo o preduzećima koja posluju u skladu sa konceptom poslovanja subjekata socijalne ekonomije, radi se o malom broju, takoreći statističkoj grešci. I dalje su to uglavnom nevladine organizacije koje su aktivne već više od decenije na ovom području, pretpostavka je da i ima oko 300-400, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, njih oko 60 i mali broj pravnih subjekata koja su stekla status socijalnih preduzeća u skladu sa Zakonom - procenjuje se da njih ima oko 26", poručio je.
Zavisnost od grantova
I Mitkovski je saglasan da je socijalno preduzetništvo u našoj zemlji relativno mlad sektor.
"Prema poslednjem mapiranju Impact Europe-a, manje od 20% socijalnih preduzeća osnovano je pre 2010. godine. Ovi podaci se poklapaju i sa našim procenama. Poređenja radi, u istraživanju European Social Enterprise Monitor 2023–24, koje je obuhvatilo više od 1.800 socijalnih preduzeća u 30 zemalja, pretežno iz Erope, EU, oko 36% njih osnovano je pre 2010. godine. Razlika nije samo u godinama, radi se o strukturno različitom stepenu zrelosti sektora. To znači da mnoga socijalna preduzeća kod nas još grade osnovne poslovne modele, dok preduzeća u EU već imaju razvijene sisteme finansijskog upravljanja, odnose sa investitorima i okvire za merenje društvenog uticaja.
Ono po čemu je Srbija u zaostatku je i velika zavisnost od grantova. U Evropi je slika drugačija, a prihodi od prodaje proizvoda i usluga predstavljaju primarni izvor za blizu 75% socijalnih preduzeća. Značajan deo problema leži u dostupnim finansijskim instrumentima i u regulatornom okviru. Srbija je 2022. godine usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu, što je bio važan korak, ali sam zakonski okvir još nije u potpunosti zaživeo u praksi, tačnije nedostaju podzakonska akta, registar nije javno dostupan, a uvid u status moguć je samo za pojedinačno preduzeće. Ne postoje jasni podsticaji za privatni sektor da ulaže u socijalna preduzeća. Takođe, preduzeća koja su stekla status nemaju jasne benefite, jer Program razvoja socijalnog preduzetništva nije usvojen", ističe naš sagovornik iz Smart kolektiva.
Saradnja je ključna
Jaz između Srbije i Evrope nije nepremostiv, ali neće se zatvoriti sam od sebe, uveren je Mitkovski.
"Potreban je sistemski pristup, saradnja i finansijski instrumenti koji odgovaraju stvarnom, a ne zamišljenom stepenu razvoja sektora. Ohrabruje to što institucionalna i korporativna podrška za socijalna preduzeća u Evropi raste, a na šta ukazuju i nalazi evaluacije Akcionog plana EU za socijalnu ekonomiju koji su objavljeni u martu ove godine. Sa druge strane, podrška postoji i među građanima EU, jer čak 93% ispitanika smatra da bi preduzeća trebalo da se vode vrednostima socijalne ekonomije, poput reinvestiranja dobiti u zajednicu i demokratskog upravljanja. Cilj je da sektor postane konkurentniji i prepoznatljiviji do 2030. godine", rekao je.
Nikolić poručuje da je saradnja ključna.
"Razvoj socijalnog preduzetništva u EU je usko povezan sa saradnjom na lokalnom nivou, subsidijarnošću i delegiranjem usluga. U tom smislu, prema mom mišljenju, jedinice lokalne samouprave koje žele da promovišu razvoj koncepta socijalnog preduzetništva treba da kroz javne nabavke i ugovaranje pokažu konkretnu opredeljenost. Potrebno je uvesti "rezervisane javne nabavke" gde bi socijalna preduzeća imala prednost, čime bi se omogućilo da država kupuje njihove proizvode i usluge. To treba prvo uskladiti na području zakonodavstva. U ovom trenutku samo preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mogu da koriste ovakvu mogućnost, iako ni tu rezultati u praksi nisu ohrabrujući. Sa druge strane, treba omogućiti socijalnim preduzećima da lakše preuzmu deo javnih usluga poput socijalne zaštite, usluga održavanja, čišćenja i slično", naveo je.
Da li je Zakon o socijalnom preduzetništvu kamen spoticanja?
Iako stručnjaci sa kojima smo razgovarali ističu pozitivne strane Zakona o socijalnom preduzetništvu, samim tim što formalno prepoznaje ovaj sektor, nedovoljno razvijeni podsticaji su novi problem. Zbog toga se radi na usvajanju Programa razvoja socijalnog preduzetništva koji bi trebalo reči da pretvori u dela, tačnije u konkretne podsticaje.
"Da bi status socijalnog preduzeća imao stvarni značaj u praksi, neophodno je njegovo jasno povezivanje sa konkretnim benefitima, poput poreskih olakšica, pristupa povoljnim izvorima finansiranja i, naročito, prioritetnog tretmana u postupcima javnih nabavki. Takođe, važno je obezbediti potpunu primenu zakona - Registar subjekata socijalnog preduzetništva treba da bude javno dostupan i funkcionalan, kako bi kompanije i lokalne samouprave koje žele da svoje lance snabdevanja učine etičkim i održivim, imale jednostavan uvid u to ko su registrovana socijalna preduzeća u njihovoj blizini. Dodatno, potrebno je usvojiti podzakonski akt koji precizno uređuje obaveze izveštavanja o društvenom učinku, budući da je Zakonom propisana obaveza, ali ne i način izveštavanja", ističe naša sagovornica iz NALED-a.
Šta donosi Program razvoja socijalnog preduzetništva?
"Program bi trebalo da obezbedi prelazak sa deklarativne podrške na konkretne podsticaje, a njegovo usvajanje će omogućiti državi, pokrajinama i lokalnim samoupravama da kroz svoje budžete direktno podrže rad socijalnih preduzeća.
Posebno se zalažemo za propisivanje finansijske podrške, uključujući nabavku opreme, pokrivanje operativnih troškova i zarada, kao i poreskih olakšica i subvencionisanih kamatnih stopa. Kada je reč o nefinansijskoj podršci trebalo bi je usmeriti na jačanje kapaciteta socijalnih preduzeća, naročito u prvim godinama poslovanja poput mentorske podrške, osnivanja inkubatora za socijalna preduzeća, dodelu vaučera za profesionalne usluge i uvođenje kriterijuma za dodatno bodovanje aplikacija socijalnih preduzeća na javnim konkursima. Ove mere imaju za cilj da unaprede održivost i razvoj sektora, istovremeno podstičući stvaranje društvene vrednosti", istakla je Nevena Janjić.
Čitav niz izazova
Socijalna preduzeća u Srbiji suočavaju se sa čitavim nizom prepreka koje se međusobno prepliću, poručuje Mitkovski.
"Srbija je 2022. godine usvojila Zakon i bila među prvima u regionu, ali iskustva iz drugih zemalja pokazuju da sam zakon ne može pokrenuti sektor bez pratećih podsticaja. Program razvoja socijalnog preduzetništva, koji je trebalo da definiše konkretne finansijske olakšice, subvencije i mere podrške, još nije usvojen. To potvrđuje i Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu koji ukazuje da je Srbija i dalje umereno pripremljena u oblasti preduzetništva, uz ograničen napredak i potrebu za predvidljivijim uslovima poslovanja i jačom podrškom malim biznisima.
Prema upravo objavljenom regionalnom istraživanju, više od polovine socijalnih preduzeća na Zapadnom Balkanu posluje sa godišnjim budžetom ispod 50.000 evra, a dve trećine većinu svog eksternog finansiranja (76-100%) obezbeđuje iz grantova. Mnoga socijalna preduzeća dolaze iz neprofitnog sektora i još uvek su u procesu prilagođavanja tržišnom poslovanju.
Istovremeno, pojam 'socijalno preduzeće' i dalje se često meša sa socijalnom zaštitom, umesto da se prepoznaje kao poslovni model sa društvenim uticajem. Uz to, socijalna preduzeća nisu dovoljno vidljiva ni u društvu ni u okviru šireg poslovnog sektora.
Na strani kapitala, nema dovoljno prilagođenih finansijskih instrumenata i formalnih mreža impakt investitora. U Srbiji ne postoji ni zakon o mikrokreditiranju, što je još jedna sistemska praznina", istakao je.
Svako ko posluje u oblasti socijalnog preduzetništva, a potrebne su mu obuke, korisne informacije ili kontakti, može se obratiti NALED-u, koji je uspostavio Hub za socijalno preduzetništvo sa ciljem povezivanja socijalnih preduzeća, lokalnih samouprava i privatnog sektora, ili Smart kolektivu koji već 20 godina radi na povezivanju biznisa i civilnog društva.
Smart kolektiv je pokrenuo i Forum socijalnih inovacija, jednu od konferencija sa najdužom tradicijom u oblasti socijalnih inovacija, socijalnog preduzetništva i impakt investiranja, a ove godine će biti održan 4. juna u Beogradu.
Kako se ističe, u narednom periodu, kroz projekte Evropske unije, planira se razvoj osam resursnih centara za podršku socijalnom preduzetništvu u Srbiji, dodeljivanje grantova u iznosu do 300.000 evra tokom naredne dve godine, kao i mentorska podrška socijalnim preduzećima za unapređenje poslovnih modela.
(EUpravo zato)