Porodica Vranjanca Bojana Mladenovića (22) se bavi pčelarstvom punih 60 godina.
Posao je započeo njegov deda u selu Tursko Buštranje u Preševu, a potom nastavio otac. Gledajući njih, i Bojan je zavoleo pčele, pa je već od malih nogu počeo da pomaže ocu u pčelinjaku.
Kada je postao majstor u tom poslu, poželeo je ozbiljnije da se njime bavi. Zato je sa ocem pre desetak godina duplirao broj košnica u pčelinjaku, pa ih sada imaju 115.
Med od facelije
Redovno obilazi sajmove na kojima prodaje i promoviše svoje pčelarske proizvode, a po mogućstvu odlazi i na predavanja gde može da čuje iskustva drugih i nauči neke novine iz savremenog pčelarstva. Na takvim sajmovima obično u ponudi ima meda u saću, bagremovog, livadskog i meda od facelije.
Ovu medonosnu biljku koja je u Evropu stigla iz Severne Amerike, Mladenovići seju sami na oko tri hektara zemlje kako bi njihove pčele posle bagremove, u vreme cvetanja livada, imale još jednu bogatu pašu.
Seju je u proleće da bi u julu i avgustu cvetala. Ova biljka koja je veoma otporna na niske temperature i čini zemljište plodnim, procveta 40 dana nakon setve. Stabljike dostignu visinu između 50 i 90 centimetara.
"Facelija nije zahtevna biljka. Da bi usev uspeo, mora da se dobro pripremi zemljište, a to podrazumeva kvalitetnu obradu i đubrenje. Posle okončanja paše pokosimo je da bismo nastavili sa obradom zemljišta", rekao je mladi pčelar za Agroklub i ističe da je onako osušenu daju njihovom rođaku za prehranu stoke.
Iako su sa njenom setvom pčelama obezbedili još jednu bogatu pašu, a sebi novi izvor meda, Mladenović naglašava da na svojoj teritoriji imaju problem sa prodajom. Kako pojašnjava, ogroman broj ljudi na jugu Srbije ne zna za ovu medonosnu biljku, pa iz tog razloga ne žele da kupe med od facelije iako je veoma prijatnog mirisa i ukusa. Zato će morati da potraži kupce na nekom drugom kraju zemlje.
"Tursko Buštranje, selo u kome čuvamo naše pčele, odavno je poznato po bagremovoj paši i od nje u sezoni dobijamo i najviše meda. Nažalost, ove godine je u vreme cvetanja bagrema bilo mraza i kiše tako da su pčele ostale uskraćene za ovu vrstu paše", kaže Bojan naglašavajući da su isto prošle i u vreme livadske paše koje nije bilo zbog suše.
(EUpravo zato/Agroklub)