Gruzija je nekada bila među najvećim proizvođačima čaja na svetu, ali je posle raspada Sovjetskog Saveza ta industrija pretrpela velike gubitke.
Sada nova generacija proizvođača koristi organsku praksu da bi oživela tu industrijsku granu i dovodi u Gruziju ljubitelje čaja i turiste iz celog sveta.
Na zelenim brdima zapadne Gruzije berba čaja je u toku. Sestre Zgenti devet godina vode malu plantažu čaja u suptropskom delu zemlje. Pažljivo se bira i bere lišće na biljkama. One su deo novog talasa farmera koji pokušavaju da vrate staru slavu dugo zapostavljenoj grani.
"Rad započinjemo rano ujutru, radnice dolaze u osam sati i ostaju ceo dan. Kada sakupimo lišće, stavljamo ga u specijalne korpe a zatim se prevozi do pogona za proizvodnju gde proces počinje", kaže Lana Zgenti, suvlasnica plantaže čaja, prenosi RTS.
Njihovi preci su imali malu plantažu, ali su usled ekonomske i političke krize devedesetih, kao i hiljade Gruzina, napustili zemlju. Kada su se sestre vratile, imanje je bilo u očajnom stanju, ali su odlučile da pokrenu obnovu, pa je za dve godine ponovo počela proizvodnja.
Proizvodnja počinje u malom pogonu koji se nalazi pored njihove kuće. Čaj se najpre isušuje, a završava u vidu malih, crnih plodova spremnih da budu spakovani i prodavani. U toj zemlji se čaj uzgaja od sredine 19. veka, a suptropska klima na zapadu Gruzije je idealna za proizvodnju.
"Klima i region su veoma povoljni za uzgoj čaja u oblasti Gurija. Važno je reći da ne koristimo herbicide ili pesticide zbog hladnih zima i snega, čime se na prirodan način kontroliše razvoj štetočina. To nam omogućava da protiv insekata koristimo prirodna sredstva, bez veštačkih aditiva“, objašnjava Lana Zgenti.
Klima Gruzije zaslužna za slatkasti ukus čaja
Slično je i u obližnjem selu gde još jedna porodica pokušava da promeni sudbinu industrije čaja u toj zemlji. Plantažu vode otac i sin, Dato i Gabrijel Tenišvili.
"U jednom trenutku su sve plantaže čaja bile zapuštene a sve velike fabrike su propale. Umesto čaja koji više nije bio isplativ ljudi su počeli da uzgajaju borovnice i lešnike i svi su uništavali zasade", navodi Gabrijel Tenišvili.
Plantažu je osnovao otac Dato. Uzgaja se beli, crni i zeleni čaj, a kako tvrde, zbog klime, čaj ima fini, slatkasti ukus. Ipak, i pored postojanja sličnih imanja u oblasti Gurija, sadašnja proizvodnja je samo dva odsto nekadašnje. Svuda se nalaze napuštene fabrike čaja kao podsetnik na nekadašnje uspehe.
"U Gruziji sezona čaja traje šest meseci, od aprila do oktobra. Lišće ima pola godine da dobije slatkoću, mikro i makro hranljive sastojke i da se pripremi za buduću vegetaciju. Gruzijski čaj je prirodno slađi od mnogih drugih", istakao je Gabrijel Tenišvili.
U svetu raste interesovanje za gruzijskim čajem, pa se ovakvi mali proizvođači nadaju da njihovi napori neće samo dovesti do oživljavanja istorijski važne industrijske grane već i do procvata u budućnosti.
(EUpravo zato/RTS)