Evropska komisija predstavila je stručnoj grupi najnoviji predlog o tome kako nagraditi poljoprivrednike za skladištenje ugljen-dioksida u zemljištu, uključujući i način izdavanja kredita za klimatski odgovorne prakse poput raznovrsnije setve i preciznog đubrenja.
Ova inicijativa deo je šire regulative o uklanjanju ugljenika iz atmosfere (CRCF), koja ima cilj da EU postane prva na svetu sa zvaničnim registrom za prikupljanje i skladištenje ugljen-dioksida iz poljoprivrede, šumarstva i industrije.
Najveći izazov je da metodologija za sertifikaciju ispuni četiri ključna kriterijuma: da meri količinu uklonjenog ugljen-dioksida, da podrazumeva prakse koje idu dalje od onoga što je već uobičajeno, da osigura dugoročno skladištenje ugljenika i da doprinese širem cilju održivosti, uključujući zaštitu biodiverziteta.
Šta piše u nacrtu?
Nacrt predviđa da poljoprivrednici mogu biti nagrađeni čak i za one prakse koje tokom perioda obaveze postanu zakonski obavezne, što su neki ocenili kao problematično. Marlen Ramon iz organizacije Carbon Market Watch upozorava da se time stvara nefer situacija u kojoj se novac isplaćuje za nešto što se i onako mora po zakonu.
S druge strane, najveće evropsko udruženje poljoprivrednika Copa-Cogeca smatra da ovakva odredba donosi pravnu sigurnost, slično prelaznim periodima u drugim zakonima.
Jedna od najvećih promena u novom nacrtu jeste produžavanje perioda na koji se poljoprivrednici obavezuju da sprovode mere, sa 5 na 10 godina za poljoprivredu, odnosno sa 15 na čak 30 godina za šumarstvo i agrošumske sisteme.
U dokumentu piše da kraći periodi verovatno ne bi doneli ozbiljne koristi, ali ova promena izaziva bojazan među poljoprivrednicima.
Udruženje Copa-Cogeca ovu izmenu naziva "ozbiljnom manom" i upozorava da bi mogla u potpunosti obeshrabriti poljoprivrednike. "Veoma je mali broj onih koji mogu ili žele da se obavežu na tako dug period", navode u izjavi za Euractiv.
Opasnost od "curenja ugljenika"
Ekološke organizacije posebno su zabrinute zbog toga koliko su mere za očuvanje prirode u ovom predlogu zaista snažne. Traže da se obavezno uključe koristi za biodiverzitet, ali i zaštitni mehanizmi protiv "curenja ugljenika" - kada se emisije smanje na jednom mestu, ali povećaju na drugom, recimo širenjem obradivih površina.
U nacrtu ipak piše da je verovatnoća da će karbonska poljoprivreda izazvati ovakve efekte "niskog intenziteta", pozivajući se na istraživanja prema kojima takve prakse ne smanjuju prinose. Međutim, dokument ne navodi nijedan konkretan dokaz.
Za Marlen Ramon, pretpostavka da neće biti promene u korišćenju zemljišta je "previše optimistična" i može ugroziti kredibilitet cele inicijative.
Poljoprivredne organizacije takođe izražavaju zabrinutost da bi uvođenje karbonske poljoprivrede moglo dovesti do smanjenja prinosa i većih troškova.
Ipak, Copa-Cogeca pozdravlja fleksibilnost predloga — naročito to što postoji širok spisak aktivnosti koje mogu biti obuhvaćene i više metoda za izračunavanje rezultata, što bi moglo olakšati prilagođavanje različitim uslovima u državama članicama.
(EUpravo zato/Euractiv)