Evropa se bori sa ozbiljnom krizom u proizvodnji žitarica, pogoršanom nepovoljnim vremenskim uslovima, klimatskim promenama, visokim troškovima proizvodnje, niskim kvalitetom proizvoda i oštrom konkurencijom iz Ukrajine.
Ovi faktori zajedno stvorili su "savršenu oluju" za poljoprivredni sektor.
Na sastanku sa poslanicima EP ranije ove nedelje, zvaničnik Evropske komisije Pjer Basku izrazio je zabrinutost u vezi sa proizvodnjom žitarica, za koju se predviđa da će ove godine dostići samo 255,6 miliona tona, što je 9% ispod istorijskog proseka.
"Ova sezona je bila posebno izazovna zbog niza nepovoljnih vremenskih prilika za žetvu", dodao je on, naglašavajući kako su suše u jugoistočnoj Evropi i obimne jesenje padavine negativno uticale i na količinu i na kvalitet žetve.
Zvaničnik EU je primetio da je pad proizvodnje posledica kako smanjenja površia zemljišta namenjenog za žitarice, tako i pada prinosa u ključnim regionima.
Francuska koja je veliki proizvođač posebno je pogođena ovom krizom, pri čemu je pad proizvodnje samo delimično nadoknađen povećanjem u drugim oblastima.
„Ove godine u Francuskoj gubimo novac. Jednostavno ne možemo dugo da izdržimo ovu situaciju", objasnio je Kedric Benoa, francuski poljoprivrednik koji je i predsedavajući radne grupe za žitarice Evropskog udruženja poljoprivrednika Copa-Cogeca.
Problem kvaliteta
Pad je posebno izražen u proizvodnji kukuruza, procenjenog na 58 miliona tona, što je 12% ispod istorijskog proseka.
S druge strane, žetva obične pšenice je prognozirana na 112,6 miliona tona, 11% ispod proseka.
Očekuje se da će samo ječam imati blagi porast u odnosu na prošlu godinu, ali ostaje 5% ispod istorijske norme.
Međutim, pitanje nije samo u kvantitetu; kvalitet je takođe glavna briga. Mnoge žetve pokazuju niže nivoe proteina ili kontaminaciju alkaloidima, toksinom koji može ozbiljno da utiče na tržišnu vrednost.
Prema drugom stručnjaku iz Copa Cogeca, ova kontaminacija je dovela do toga da se mnoge serije žitarica smanje sa hrane na hranu za životinje ili čak na biomasu, što je značajno snizilo cene za farmere.
Cene ostaju niske
Tržište žitarica se suočavalo sa promenljivim cenama u poslednje dve godine, vođenim geopolitičkim faktorima i fluktuirajućim zalihama.
Uprkos niskom nivou proizvodnje u EU, globalni konkurenti na južnoj i severnoj hemisferi doživljavaju vrhunske žetve.
"Situacija nije dramatična, ali jasno je da smo mogli očekivati bolje cene u skladu sa padom proizvodnje", istakao je Basku iz Komisije.
Dodatni pritisak predstavlja to što je Evropa preplavljena jeftinijim žitaricama iz Ukrajine kako navodi, što dovodi do još niže cene dok su troškovi proizvodnje naglo porasli.
Iako su cene đubriva i stočne hrane pale za 8% u trećem tromesečju 2024. godine, ukupni troškovi inputa su i dalje značajno viši nego u 2020.
Cene đubriva su i dalje uporedive sa nivoima zabeleženim početkom 2020, a troškovi proizvodnje u ključnim regionima su porasli.
Na primer, u Francuskoj su prosečni troškovi proizvodnje porasli sa 1.512 evra po hektaru u 2021. na 2.065 evra po hektaru u 2023.
Slično, u Irskoj su troškovi porasli sa 1.330 evra po hektaru na 2.199 evra po hektaru tokom istog perioda.
(M.A/EUpravo/euronews.com)