Milena i Miljan iz Niša uzgajaju povrće bez pesticida: Koriste sistem AKVAPONIJE, evo i šta to podrazumeva

Virginija Vaidakaviciene / Panthermedia / Profimedia Sadnja paradajza

Milena i Miljan Gašević iz Niša želeli su da se hrane zdravije proizvodima iz svoje bašte pa su rešili da povrtarske kulture uzgajaju uz pomoć akvaponije.

U slučaju da niste čuli za ovaj pojam - reč je o sistemu simbioze biljaka i životinja, a njihova saradnja podrazumeva da riba đubri biljku, a biljka filtira vodu za ribu.

Na 200 kvadrata plastenika imaju 600 sadnica paradajza i 400 paprike, a u dva velika bazena imaju oko 500 šarana.

Šta je akvaponija u kako ona funkcioniše?

Princip akvaponije zasniva se na prenošenju hranljivih materija od riba do biljaka i to preko vode koja uvijek kruži. Voda cirkuliše od mjesta gdje se nalaze ribe, pa sve do leja gdje se uzgajaju biljke. Ono što je važno znati jeste da biljke te hranljive materije usvajaju i koriste ih za razvoj. Ona voda koja je oslobođena od amonijaka, nitrita i nitrata se nakon toga vraća na mjestu gdje se uzgaja riba i započinje se isti krug.

Tako ribe jedu hranu i izlučuju otpad koji se od korisnih bakterija pretvaraju u hranljive materije koje biljke mogu da koriste. U konzumiranju ovih hranljivih materija biljke pomažu u prečišćavanju vode

Jedina energija koja se troši prilikom ovakvog načina proizvodnje je električna, jer akvaponija troši čak i 90 % manje vode nego što je to konvencionalan način uzgoja i to na način što se hranljive materije iz vode recikliraju u krugu pa tako i štede vodu.

"Ovakav način proizvodnje prvo pomaže samoj biljci zato što je riblje đubrivo izuzetno kalorično i pomaže samoj biljci da brže raste, da daje kvalitetniji plod, da duže može plod da rađa. Zatim, štiti samu biljku. Biljci je potrebno manje zaštite. Ovo je znači nešto najpribližnije prirodi što postoji", kaže Miljan.

Gaševićima su glavni motivi za pokretanje ovakve proizvodnje bili zdravlje dece i porodice i kvalitetna ishrana.

"Mi imamo dvoje dece i sve vreme nam je želja da naša deca jedu zdravu hranu. Krenulo je od toga da to bude za naše potrebe, a kasnije je preraslo u biznis da i ostala deca mogu da se hrane zdravo, kao i naša deca", priča Milena.

U ovom plasteniku uzgajaju tri vrste paradajza i dve vrste paprike i nijedna biljka nije hemijski tretirana.

"Mi ne koristimo hemiju. Imamo dve vrste dokaza. prvi je dokument Instituta za javno zdravlje koji kaže da u našim proizvodima nema teških metala, nema herbicida, pesticida i drugih stvari koje nisu baš zdrave. I druga stvar je što je u sistemu spojenih sudova i riba. Da se koristi bilo kakva vrsta hemije, riba to ne bi preživela", kaže Milan.

"Definitivno je hrana budućnost, ta hrana netretirana. Koliko je zemlja zagađena i koliko mi protiv vazduha ne možemo, ali makar biljke ne uzimaju štetne sastojke iz zemlje, imajući u vidu koliko je zemlja posle svega što smo prošli zagađena ovo je sigurno budućnost hrana jer je hrana zdrava i nije tretirana", naglašava Milena.

Ova inovativna ekološka proizvodnja povrća na jugu Srbije jedino se obavlja na ovom gazdinstvu u Trupalu dok su pioniri akvaponije porodica Radin iz Stapara.

(M.A./EUpravo zat/biznis.rs)

TAGOVI