Porodica Jokanović nekada se bavila samo stočarstvom i bili su poznati po uzgoju goveda, uglavnom krava, ali su odlučili da se oprobaju i u agroturizmu. Oni su, kako piše Agroklub, otvorili vrata svog gazdinstva za posetioce.
Danas je za njihov Katun Ljeljenak u Plužinama, u susednoj Crnoj Gori, potrebna rezervacija. Kapaciteti su popunjeni, a posetioci rado priteknu u pomoć u svim poslovima. Njihovo domaćinstvo su mnogi nazivali "hotelom sa milion zvezdica".
"Katuni (vrste kuća poznate u Crnoj Gori sa spuštenim krovovima) su ovakvi odvajkada. Mi smo sad malo unapredili sve, gradimo bungalove i terasu i daće Bog da bude dobro", kaže domaćin Stevan Jokanović.
Kako objašnjava domaćica Mia, kraj na kom se nalaze, obrnoci planine Durmitor je karakterističan po tom katunskom smeštaju.
"Kućice su malene, ovde ih ima dve, jednu jako malu i jednu malo veću, ali obe su za jednu osobu. Ova mala kućica se zove 'kućara' u kojoj ima krevet, stočić i solarna sijalica. Unutra imaš jorgan, vuneno ćebe. Što se tiče higijene, uvek imate posteljinu, peškire i slično", priča Mia.
Gosti, kaže, ne mogu da očekuju da imaju struju i televizore, a jedini luksuz je što imaju internet i što su telefoni u dometu.
"Retko ko od gostiju i traži internet zapravo", ističe.
Osim te dve tradicionalne kuće, postoji i dvokrevetna sobica koja je manje tradicionalna jer je od betona, a kako objašnjava, sasvim je kao normalna kućica, ima krevete, fotelju, tepih i ormar. Sijalica je, naravno, solarna.
Najinteresantnije od svega je što gosti, ako žele mogu da učestvuju u svim poslovima koje domaćini inače obavljaju.
Gosti za poželeti
I sve je više onih koji žele da iskuse autentičan život na selu - umese hleb, procede mleko, nahrane kokoške, pokose dvorište, oberu voće ... - ma gosti za poželeti, rekao bi jedan prosečan seljak kojem je ovo prilika i za dodatnu zaradu na gazdinstvu.
Nego, kako su Jokanovići postali zanimljivi turistima i može li njihova priča biti vodilja za brojna mala srpska gazdinstva? Tragajući za odgovorom, dolazi se do stranice visitvillage.me, koja upravo takvim ljudima nudi besplatnu promociju i kako kažu, raduju se momentu kada će im se pridružiti domaćinstva iz Srbije.
Na ovom sajtu moguće je pronaći brojna domaćinstva u Crnoj Gori koja funkcionišu po ovom principu.
Kako funkcioniše spajanje gazdinstava sa turistima?
Reč je o projektu koji predstavlja pristup spajanju tradicionalnog ruralnog turizma sa modernim potrebama za fizički aktivnim odmorom u prirodi uz sticanje novog iskustva i spoznaju tradicije gazdinstva, lokaliteta (agroturizma).
"Projekat prepoznaje dva tipa korisnika. Jedan su oni koji nudi usluge, kao što su mala, tradicionalna, porodična poljoprivredna gazdinstva i drugi kojima su te usluge potrebne kao što su turisti, planinari, porodice koje žele vezu sa prirodom, osobe sa posebnom ishranom ili zdravstvenim potrebama", pojašnjavaju.
Iza cele priče stoje Vesna Korović i Marija Radunović, koje su rođene na poljoprivrednim gazdinstvima, a danas i vlasnice svojih gazdinstava. Obe su visokoobrazovane, a putevi im se ukrštaju pre oko jedne decenije kada ih pokreće želja za promocijom života na selu i prikaza iz ugla ljudi kojima se svakim danom sve više razvija svest o održivosti.
Besplatna registracija
U suštini, sve funkcioniše tako što vlasnik besplatno kreira profil svog gazdinstva, poput onih na društvenim mrežama. Tu navodi i cene boravka i sve ono što može da ponudi posetiocima.
"Onaj iznos koji unese, niko neće korigovati, niti oduzimati od njega procenat. Mi ne želimo da zarađujemo od vlasnika gazdinstava" kaže Marija, i tu se logično pali lampica - u čemu je caka? Pojašnjava da platforma beleži članarinu, ali ona je zapravo pokrivena sredstvima od turista.
Na primer, ako je dnevni boravak na gazdinstvu 100 evra, turista će platiti 15 evra više i to je zapravo onaj deo koji njima pripada.
"Važno je da na profilima koje kreiraju, opišu svoju ponudu, takođe da su spremni provedu goste kroz svoju svakodnevnicu i to uredno naplate, čak i kada je reč o dnevnoj poseti, na čemu zapravo i jeste naš akcenat", dodaje ona, napomenuvši da su turistima posebno zanimljiva gazdinstva mešovite proizvodnje i ona koja imaju tradiciju proizvodnje iza sebe, i u slučajevima za sopstvene potrebe.
Jer, ljubitelji seoskog turizma upravo traže takve priče gde će sami pokušati da naprave sir ili vino, uberu plodove, pa čak i pokupe seno. Ovde je i na vlasniku gazdinstva da svoju ponudu učini primamljivijom, da li će u nju uključiti nešto što bi privuklo posebnu grupu - ponuditi hranu za vegane, uključiti posebnu ishranu za dijabetičare, api terapiju i slično.
(EUpravo zato/Agroklub/Visitvillage.me)