Flaša rakije iz domaće radinosti može se kupiti za nekoliko stotina dinara, dok cene rakija u prodavnicama idu i do nekoliko hiljada dinara.
"Svi mogu iz svojih voćnjaka da oberu svoje voće, da od toga naprave rakiju i da je koriste za sopstvene potrebe. Zabranjeno je da se to pusti u promet na bilo koji način i bilo gde. Mi, nažalost, imamo slučajeva na pijacama, putem društvenih mreža, da se pojavljuju proizvodi, rakije kao proizvodi i to zovemo nelegalnom proizvodnjom", izjavio je pre par meseci za RTS Aleksandar Janjić, iz Saveza proizvođača rakije Srbije.
U Srbiji ima više od 800 registrovanih proizvođača, a oni koji su više decenija na tržištu kažu da ih nelojalna konkurencija ugrožava.
"Šteti pre svega državi zato što država gubi prihode od akcize i poreza. Šteti i legalnim proizvođačima koji plaćaju sve dažbine, a šteti i samom imidžu rakije, zato što je ta rakija koja se nabavlja gde se stigne promenljivog kvaliteta", kaže Ivan Bogdanović, proizvođač "Stare Sokolove Rakije".
Veliki proizvođači ne trpe toliko, zbog izvoza koji se na godišnjem nivou povećava za 20 odsto.
Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu prizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije kaže da se najviše naše rakije izveze u sledećih pet zemalja:
"Ako govorimo o zemljama gde je najveći izvoz, tu treba pre svega da istaknemo naravno naš region Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, ali tu su i Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Dakle ovih pet zemalja ide preko 60 posto našeg izvoza", ističe Bogunović.
Po proizvodnji šljivovice, Srbija je treća u svetu, a od drugih rakija, za njom slede "kruškovača" i "dunjevača".
Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu, i procenjuje se da je trenutno vredan oko 25 miliona evra.
Rakija fest
Na Rakija festu u Beogradu predstavili su se proizvođači koji kažu da žele da očuvaju stare, autohtone sorte poput crvene ranke, požegače, čačanske lepotice.
Kako navode neki od njih, one predstavljaju izuzetnu sirovinu za proizvodnju vrhunskih rakija. Srpske sorte šljive gaje se širom zemlje, a najviše u Jadru i moravičkom okrugu.
Nikola Ristanović iz sela Brđani kod Čačka kaže da ima ukupno tri hektara površine na kojoj gaji šljive i kajsije.
"Šljive su na 2,5 hektara, a na pola hektara su kajsije. Godišnje proizvodimo do 5.000 boca“, ističe Ristanović, prenosi RTS.
Marko Petrović iz sela Lešnice kod Loznice ponosan je na šljivovicu koju proizvodi i kaže da su to destilati koji su starosti od 4 do 18 godina.
"Upravo to je dokaz da mi imamo dugu tradiciju proizvodnje rakije", naglašava Petrović.
Proizvođači kažu da boja, bistrina, ukus i miris određuju kvalitet rakije, što pravi ljubitelji "kapljice" umeju da prepoznaju.
Proizvođač rakije iz Nove Pazove Dunja Krneta kaže da je njegova rakija obrnula krug oko sveta.
"Naša rakija izvezena u Australiju, a zatim je čovek kupio tamo i doneo na veselje u Batajnicu“, kaže Krneta.
Rakija je sve više srpski brend, a njena budućnost je u novim tehnologijama destilacije.
Branko Nešić, organizator "Rakija festa" kaže da je najvažnije da potrošači razumeju da ono što mogu da kupe u redovnoj prodaji, da flaše imaju etiketu, akciznu markicu, hemijsku analizu, ispunjavaju sve standarde i da to pre svega je kontrola u smislu zdravlja, u smislu kvaliteta proizvoda i na kraju krajeva to je nešto što puni budžet.
Veliki izvozni potencijal
Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu i procenjuje se da trenutno vredi oko 25 miliona evra.
"Postoji veliki potencijal, ali on zahteva koordinisan rad od proizvodnje sadnog materijala, preko uzgajanja voća do proizvodnje i brendiranja rakije i izvoza", naglašava Veljko Jovanović iz Privredne komora Srbije
Izvoz alkoholnih pića u 2023. godini bio je veći 30 odsto nego prethodne godine.
Ukoliko vas je baš priča o proizvodnji rakije inspirisala da pokrenete sopstveni biznis, sve o mogućnostima koje pruža EU u vidu sredstava za razvoj i unapređenje biznisa možete pronaći na sajtu eumogucnosti.rs.
(M.A./EUpravo zato/RTS/euractiv.rs)