Za ovo povrće se malo ko zanima, a zarada ide i do 10.000 evra po hektaru: Možete ga lako posaditi u vašoj bašti

BERND WUSTNECK / AFP / Profimedia Gajenje batata, slatkog krompira, sve je unosnije u Evropi zbog toplije klime

Batat ili slatki krompir je sve popularniji u našoj zemlji, pa se sve češće kupuje i u domaćim supermarketima.

Ipak, za mnoge je i dalje velika nepoznanica.

Batat je višegodišnja tropska biljka iz familije slakova. Iako su po nazivu slični ova namirnica nema nikakve veze sa krompirom, samo podseća na njega i može biti bela, ljubičasta i narandžasta.

Potiče iz Srednje i Južne Amerike, ali je rasprostranjen i na ostalim kontinentima. Analiza stručnjaka sa poljoprivrednih fakulteta od pre nekoliko godina pokazala je da bi proizvodnja batata, iako uglavnom rezervisana za tropske krajeve, bila isplativa i na Balkanu, pa samim tim i u Srbiji.

S obzirom na to da ova biljka nije toliko zastupljena na našim prostorima, oni koji su se prvi upustili u gajenje i proizvodnju tvrde da od nje može da se zaradi i do 10.000 evra po hektaru.

Treba naglasiti da su ulaganja ipak ogromna. Za pokretanje biznisa biće vam navodno potrebno od 6.000 do 8.000 evra, pisao je portal Bolja zemlja.

Cena ovog slatkog krompira u prodavnicama i većim marketima se kreće od 280 do 360 dinara, prema sajtu Cenoteka.

Uzgajivači navode da je u našoj zemlji najpopularniji narandžasti batat.

Zašto je Srbija pogodna za batat?

Sušni dani su u našim krajevima sve veći tokom letnjih meseci, a to batatu ide u korist. Navodno, može da izdrži i do 50 stepeni Celzijusovih. Sa druge strane, ledeni dani mu ne prijaju.

Slatki krompir je popularan jer je otporan na štetočine, pa se sredstva za njegovu zaštitu gotovo i ne koriste.

Sadnja počinje tokom juna. Stručnjaci su nedavno objasnili i da se batat vadi kada koren dostigne više od 150 grama, a ta težina se može očekivati do četiri meseca nakon sadnje. Vadi se od avgusta do oktobra, a znak zrelosti je beli sok koji curi iz biljke.

Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata, koji su takođe jestivi, moguća je i nekoliko puta godišnje.

Martin Bertrand / AFP / Profimedia Batat može da izdrži temperature i do 50 stepeni Celzijusovih

Kako počinje gajenje?

Osim odgovarajućih klimatskih uslova, za uspešno gajenje slatkog krompira neophodno je obezbediti adekvatno zemljište i blagovremeno sprovesti određene agrotehničke mere. Na našim prostorima gajenje počinje proizvodnjom rasada.

Dobar rasad se može odgajiti na nekoliko načina, ali je za proizvođače najinteresantnije pikiranje korenovih izdanaka ili njihovo deljenje.

Proizvodnju rasada treba započeti krajem zime kako bi do početka maja već rasad bio dobro razvijen za sadnju. Nakon pojave izdanaka na korenu, pikiranje se obavlja u saksije ili u kontejnere koji se koriste za pikiranje rasada paradajza. Rasad slatkog krompira nema velikih zahteva kada je u pitanju supstrat jer za kratko vreme korenovim sistemom prožima celu zapreminu suda u koji je pikiran. Ipak, supstrati koji su zbijeni i hladni usporavaju rast rasada.

Batat se na istom mestu može saditi svake četvrte godine. Sadi se na gredice visine 40 centimetara, razmak između biljaka bi morao biti 30 centimetara, a razmak između redova 1,5 metar. Koren treba razmrsiti i skratiti kako bi plodovi bili pravilnijeg oblika. Kada se posadi, sledi umereno zalivanje narednih dana. Batat, inače, ne podnosi veliku količinu vode, pa tu treba biti obazriv.

Porodica Damjanov otkrila svoja iskustva

Poljoprivredno gazdinstvo Damjanov, iz Orlovata kod Zrenjanina, koje se već 40 godina bavi ratarstvom i povrtarstvom, upustilo se pre nekoliko godina u gajenje batata, preneo je Agroklub.

"Suprug i ja, kao mlađi članovi domaćinstva, uvodili smo novine, pa smo tako došli do ideje da uzgajamo i batat. Sa ovom kulturom smo se susreli pre nekoliko godina kada smo ga davali deci u vidu kašica. Batat je bio jedna od prvih namirnica koju smo uveli deci, i tako je počelo naše interesovanje za njega. Gotovo je organska namirnica jer se takoreći i ne tretira, pa je zato i veoma dobar izbor za davanje bebama", kazala je i dodala da je takođe odličan i za dijabetičare.

Pre tri godine su ubrali prvi rod, a imali su hiljadu sadnica pretežno narandžastog, ljubičastog i belog batata.

min hee park / Alamy / Alamy / Profimedia Vreme vađenja batata je između 100 i 130 dana od dana sadnje

"Mi batat ne tretiramo, jer nismo primetili da je potrebno. Korov između redova čupamo ručno. Vreme vađenja batata je između 100 i 130 dana od dana sadnje. Loza se pokosi i onda pažljivo vadimo plod. Što se tiče skladištenja, batat operemo i jedno sedam do deset dana ga držimo na temperaturi od 25 do 30 stepeni, pri čemu grejemo prostoriju. Na taj način šećer prelazi u skrob i batatu daje poseban sladak ukus. Dalje skladištenje je kao i kod običnog krompira, a posebno treba obratiti pažnju da se ne smrzne", objasnila je za Zrenjaninski.com.

Godišnje Damjanovi posade oko hiljadu sadnica narandžastog, ljubičastog i belog batata.

Inače, Evropska unija je u saradnji sa našim institucijama preko programa EU PRO podržala preko 200 mikro i malih preduzeća i preduzetnika sa više od 4,3 miliona evra. Država Srbija takođe svake godine nudi subvencije za proizvodnju organske hrane, tako da potencijalni uzgajivači batata i drugih kultura tu mogu naći svoju šansu.

(EUpravo Zato/Bolja zemlja/Agroklub)

TAGOVI