Visoke temperature na ljude utiču na mnogo načina, a jedan od njih jeste i povećan rizik od kvarenja hrane i trovanja. Koliko su namirnice koje kupujemo u prodavnicama ili na kioscima brze hrane, bezbedne i kako prepoznati nepravilnosti i kvar, izučava inspekcija, koja je pojačala kontrole.
Načelnica Veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu Ljiljana Ivanjac je istakla da je prepoznat rizik kao veoma visok u oblasti bezbednosti hrane, pa se sprovodi pojačan nadzor nad hranom životinjskog porekla – mesom, proizvodima od mesa, mlekom i mlečnim proizvodima, jajima i ribom.
"Ova vrsta hrane je, zbog svoje strukture, bioloških i hemijskih osobina, posebno osetljiva na kvarenje. Kada je van hladnog lanca, odnosno van temperatura koje omogućavaju čuvanje i sprečavaju razmnožavanje mikroorganizama, postaje rizik po zdravlje. Sve što je van propisanog temperaturnog režima postaje nebezbedno, a jedina mera koja se primenjuje kada inspekcija zatekne takvu hranu jeste njeno povlačenje i neškodljivo uništenje", istakla je Ivanjac.
Kako je istakla, tokom leta dolazi i do većeg broja prijava.
"Sumnja na trovanje hranom je složen sistem, jer su uključena dva ministarstva – Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za veterinu. Kada dođe do problema koji zahtevaju hospitalizaciju, postavlja se sumnja na alimentarni put intoksikacije. Leti su češće prijave, na primer, kod konzumiranja sladoleda, jer ljudi često prvo pomisle na njega kada osete crevne tegobe", rekla je Ivanjac.
Načelnica Veterinarske inspekcije je navela da se u saradnji sa upravama pijaca, predlaže skraćeno radno vreme tokom najtoplijeg perioda, posebno u mlečnim halama gde se prodaje hrana životinjskog porekla.
Kontrole inspektora
Posao inspektora na pijacama je da proverai da li prodavci imaju odgovarajuće prodajno-rashladne vitrine, a temperaturu kontrolišu termometrima. Za mleko i meso ona bi trebalo da bude od četiri do šest stepeni, jer je sve iznad toga neodgovarajuće. Ukoliko je temperatura viša od propisane, inspekcija nalaže povlačenje hrane ili njeno neškodljivo uništenje, takođe se kontrolišu i deklaracije na proizvodima.
"Sve što je bez deklaracije smatra se nebezbednim i povlači se iz prometa. Na deklaraciji moraju biti tačno navedeni naziv proizvoda, datum proizvodnje i rok trajanja. Za nas je posebno važan ovalni oblik – veterinarski kontrolni znak – koji znači da je proizvođač registrovan u Upravi za veterinu i da je pod stalnim nadzorom veterinarske službe", objasnila je Ivanjac.
Kako prepoznati da su riba ili meso već odmrzavani
Ivanjac je savetovala građane kako da prepoznaju da li je riba ili meso već bilo odmrzavano.
"Ako je riba u vakuum kesi, a vakuum popusti, to je znak da je već bilo odmrzavanja. Kada se voda iscedi i ponovo zamrzne, stvara se sitan led – to je jasan znak da je hrana bila na sobnoj temperaturi pa ponovo zamrznuta. Takav proizvod proglašavamo nebezbednim. Takođe, svaka promena boje, promena boje kože, ispod škrga, uvučene oči kod ribe, kao i neprijatan miris, automatski isključuju tu hranu iz prometa", navela je Ivanjac i zaključila da svaka promena boje, mirisa ili ukusa može biti potencijalni rizik.
"Odgovornost je na svima – onima koji proizvode, skladište, stavljaju u promet i prodaju hranu. Svežina, boja, miris i ukus se pamte. Kupci pamte. Bezbednost je najvažnija. Jedan loš događaj u vezi sa hranom može zauvek da vas isključi sa velikog tržišta Srbije, pa čak i Evrope".
(EUpravo zato/RTS)