Direktiva zahteva da kompanije u okviru EU sprovode tzv. "dužnu pažnju" u vezi sa onim što se dešava u čitavom njihovom lancu snabdevanja, uključujući i poslovanje van Evrope.
Zakonodavci u Evropskom parlamentu odbacili su u sredu deo paketa mera za pojednostavljenje propisa, nakon što je centristička većina poražena tesnim rezultatom od devet glasova.
Evropski parlament odbio je predlog zakona kojim bi se olakšala pravila za evropske kompanije u vezi sa izveštavanjem o održivosti i obavezama u sprovođenju dužne pažnje (takozvani due diligence).
Glasanje je održano usred rastućih pritisaka pojedinih država članica EU da se predlog usvoji, dok su Sjedinjene Američke Države i Katar tražili da se zakon ublaži, smatrajući da bi mogao da poremeti trgovinu tečnim prirodnim gasom sa Evropom.
O čemu se radi u zakonu?
Zakon EU o dužnoj pažnji u oblasti održivosti ( Corporate Sustainability Due Diligence Directive) usvojen je u maju 2024. godine i obavezuje kompanije da proveravaju svoje lance snabdevanja u pogledu sumnjivih praksi koje mogu narušavati životnu sredinu ili radnička prava.
Kompanije koje ne ispune ove obaveze mogu biti kažnjene novčanom kaznom do 5% svog neto prihoda.
Ovaj zakon naišao je na oštre kritike pojedinih država članica, koje tvrde da bi predstavljao preveliko administrativno opterećenje za kompanije.
Nemački kancelar Fridrih Merc čak je zatražio da se zakon potpuno ukine, navodeći da šteti konkurentnosti evropskih firmi.
Prema navodima agencije Rojters, u pismu koje su potpisali američki ministar energetike Kris Rajt i katarski ministar energetike Sad al-Kabi, EU se poziva da zakon u potpunosti povuče ili da iz njega ukloni pojedine odredbe, poput onih koje se odnose na neevropske kompanije, kazne za nepoštovanje propisa i obavezu da kompanije imaju planove usklađene sa klimatskim ciljevima.
U februaru 2025. Evropska komisija je predložila značajne izmene zakona kroz paket mera za pojednostavljenje, nazvan "Omnibus I".
Prema novom predlogu, obaveze iz zakona bi se primenjivale samo na kompanije sa više od 5.000 zaposlenih (umesto 1.000) i godišnjim prometom većim od 1,5 milijardi evra (umesto 450 miliona).
Sukob u Parlamentu i Savetu EU
Političke grupe u Parlamentu koje čine centrističku većinu, Evropska narodna partija (EPP), Socijalisti i demokrate (S&D) i Obnovimo Evropu (Renew Europe) - postigle su dogovor o ovim osnovama, ali je plenarna sednica taj predlog ipak odbacila.
Sa 318 glasova protiv, 309 za i 34 uzdržana, poslanici su poništili odluku Odbora za pravna pitanja od 13. oktobra.
Kako je glasanje bilo tajno, ne postoji jasan zapis o tome ko je kako glasao. Ipak, od 409 poslanika koji čine centrističku većinu, oko četvrtine njih ili nije glasalo, ili je glasalo protiv sopstvene grupacije.
Prema izvorima iz Parlamenta, neki poslanici iz redova Socijalista i Renew Europe, poput onih iz nemačke partije Freie Wahler i holandske Narodne partije za slobodu i demokratiju, podržali su odbacivanje predloga.
I krajnja desnica i krajnja levica proglasile su pobedu nakon glasanja.
Grupa Patriote za Evropu (PfE) i Evropski konzervativci i reformisti (ECR) bile su protiv kompromisnog teksta, smatrajući da ne olakšava dovoljno poslovanje kompanijama.
"Paket je sadržao samo manje tehničke izmene, bez stvarnog pojednostavljenja", navodi se u saopštenju grupe PfE nakon glasanja.
Sa druge strane, Levica i Zeleni smatraju da je prvobitni predlog zakona o dužnoj pažnji previše oslabljen pod pritiskom Komisije.
"Ovo glasanje jasno pokazuje da Parlament nije spreman da automatski odobri dogovor koji slabi evropski okvir za održivost", izjavila je poslanica Zelenih Kira Mari Piter-Hansen.
Nakon odbacivanja predloga, Parlament će morati da zauzme novu poziciju o ovom pitanju, a izmene će biti predmet glasanja na narednoj plenarnoj sednici u Briselu 13. novembra.
Pregovori će se praktično morati započeti iz početka, što znači da će se ponovo razmatrati ključni elementi poput praga broja kompanija na koje se zakon odnosi i visine prihoda.
"Ovo je razočaranje, videćemo šta ćemo dalje", izjavio je diplomata jedne države članice nakon glasanja, dok su zvaničnici Evropske komisije izrazili zabrinutost zbog sve većeg jaza između država članica i Parlamenta.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)