Evropska centralna banka (ECB) snizila je u četvrtak prognozu rasta evrozone četvrti uzastopni kvartal, jer slaba potrošnja, globalne trgovinske tenzije i geopolitička neizvesnost i dalje pritiskaju već anemičnu ekonomiju ovog bloka.
ECB sada očekuje da će ukupna proizvodnja u zoni jedinstvene valute porasti za samo 0,9 odsto ove godine i 1,2 odsto u 2026. godini – što je 0,2 procentna poena manje nego što je prethodno predviđeno.
"Smanjenje procena za 2025. i 2026. godinu odražava slabiji izvoz i nastavak slabosti u investicijama, delimično usled velike neizvesnosti u trgovinskoj politici, kao i šire političke neizvesnosti", saopštila je ECB.
Ipak, banka je naglasila da bi rast realnih plata, zajedno sa "postepenim slabljenjem efekata prethodnih povećanja kamatnih stopa", trebalo da dovede do "postepenog rasta tražnje".
Revidirana prognoza dolazi u trenutku kada je ECB snizila svoju referentnu kamatnu stopu na depozite sa 2,75 odsto na 2,5 odsto – što je šesto smanjenje od juna prošle godine.
Inflacija prvi put u četiri meseca pala
Ova široko očekivana odluka doneta je nakon objavljivanja podataka ove nedelje koji pokazuju da je inflacija u evrozoni u februaru prvi put u poslednja četiri meseca opala – sa 2,5 odsto na 2,4 odsto, što je samo nekoliko decimala iznad ciljanih 2 odsto ECB-a.
Osnovna inflacija, koja isključuje volatilne cene energije i hrane, takođe je pala za 0,1 procentni poen na 2,6 odsto. Inflacija u sektoru usluga, koji je ključan pokazatelj domaćih cenovnih pritisaka, smanjila se sa 3,9 odsto na 3,7 odsto, dostigavši najniži nivo u skoro godinu dana.
Analitičari očekuju da će Upravni savet ECB-a nastaviti da smanjuje kamatne stope na svakom narednom sastanku sve dok ključna stopa ECB-a ne dostigne 2 odsto. Ipak, investitori veruju da je pauza u aprilu i dalje moguća.
U odgovoru na zabrinutost nekih članova Upravnog saveta da bi prebrzo popuštanje monetarne politike moglo ponovo da podstakne inflaciju, ECB je u četvrtak promenila svoju prethodnu retoriku, koja je monetarnu politiku opisivala kao "restriktivnu". Umesto toga, sada je naziva "značajno manje restriktivnom".
Očekuje se da će se predsednica ECB Kristin Lagard suočiti s pitanjima o tome kako bi inflacione prognoze za Evropu mogle biti pogođene značajnim povećanjem izdvajanja za odbranu, koje su nedavno najavili Evropska komisija i Nemačka, kao i uticajem protekcionističkih trgovinskih mera američkog predsednika Donalda Trampa na širu ekonomiju evrozone.
(EUpravo zato)