Protesti zbog rasta troškova života šire se Evropom. Promenljive cene energenata podigle su inflaciju u najvećim privredama Evropske unije.
Prema podacima Eurostata, godišnja inflacija u evrozoni dostigla je 3,8% u septembru 2026, u odnosu na 3,2% u avgustu, što je gotovo dvostruko više od ciljanih 2% Evropske centralne banke.
Španija je najteže pogođena, sa inflacijom od 5%, dok je u Belgiji iznosila 4,69%, a u Italiji 4,2%. U Francuskoj je dostigla 3,4%, a u Nemačkoj 3,3%. Glavni uzroci su rast cena gasa, električne energije i goriva, kao i jačanje američkog dolara, zbog čega je uvoz postao skuplji.
Skupa hrana sve više opterećuje građane
Prema podacima Evropske komisije, čak 35% građana brine da li će moći da priušti osnovne životne namirnice. Cene hrane i proizvoda za domaćinstvo rastu između 3% i 7%, u zavisnosti od zemlje.
Puter je skuplji za 50%, a mleko za 40% u odnosu na period pre pandemije. Cene mesa ostale su oko 30% više nego 2019. godine, dok su voće i povrće dodatno poskupeli zbog suša i ekstremnih vrućina.
Potrošače pogađa i takozvana "šrinkflacija", praksa u kojoj proizvođači smanjuju količinu proizvoda u pakovanju, ali zadržavaju istu cenu.
EU je uvela pravila prema kojima trgovci moraju da istaknu cenu proizvoda po kilogramu, kako bi kupci lakše upoređivali cene. Evropska centralna banka pokušava da obuzda inflaciju povećanjem kamatnih stopa, dok EU kroz različite programe pruža podršku poljoprivrednicima i podstiče razvoj poljoprivrede otporne na klimatske promene.
Energetska kriza i rast računa
Prema Eurostatu, najmanje 35 miliona Evropljana živi u energetskom siromaštvu, dok gotovo 40 miliona ne može adekvatno da zagreje svoje domove. Oko 15% domaćinstava kasni s plaćanjem komunalnih računa.
Rat između SAD i Irana i zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno su poremetili snabdevanje energentima. Kroz ovaj moreuz prolazi značajan deo svetske nafte, a prekid transporta podigao je cene i pojačao pritisak na evropsku privredu.
EU nastoji da koordinira odgovor na krizu, upravlja strateškim rezervama nafte i obezbedi hitnu pomoć ugroženim građanima. Razmatraju se i mere poput zaštite od isključenja energenata zbog neplaćenih računa i posebne finansijske pomoći za troškove grejanja.
Stambena kriza sve izraženija
Rast cena stanova i kirija jedan je od glavnih razloga protesta u Španiji, Francuskoj, Portugalu, Grčkoj i Italiji.
Prema Eurostatu, cene stanova najviše su porasle u Portugalu, Bugarskoj i Slovačkoj. Kirije su takođe porasle u većini članica EU, a posebno u Hrvatskoj, gde je zabeležen rast od 21,9%.
Rast stanovništva, urbanizacija i migracije povećali su potražnju za stanovima, dok visoki troškovi gradnje ograničavaju ponudu. Evropska komisija procenjuje da će Evropi do 2035. biti potrebno više od dva miliona novih stanova godišnje.
Zbog toga je Komisija predložila Zakon o pristupačnom stanovanju, koji bi omogućio državama da intervenišu u područjima u kojima su cene nekretnina previsoke u odnosu na prihode. Moguće mere uključuju ograničavanje kratkoročnog izdavanja i davanje prednosti pristupačnim stanovima za građane koji prvi put rešavaju stambeno pitanje.
Protesti studenata zbog troškova obrazovanja
Rast troškova života i nedovoljna ulaganja u obrazovanje pokrenuli su proteste studenata širom Evrope. U Francuskoj su demonstracije počele zbog nedostatka nastavnika, pretrpanih učionica i loše infrastrukture, a potom su se proširile na Irsku, Portugal, Grčku i Belgiju.
Studenti zahtevaju niže školarine, veća izdvajanja za obrazovanje i mere za ublažavanje finansijskih pritisaka. Troškovi studentskog smeštaja porasli su za 11% tokom 2024. godine, dok stipendije nisu dovoljne da pokriju rastuće troškove života za više od trećine studenata, prema podacima Mreže studenata Erazmus.
EU podržava obrazovanje kroz programe poput Erazmusa+, Horizonta Evropa i Evropskog socijalnog fonda. Za period 2028-2034. Evropska komisija predložila je 40,8 milijardi evra za program Erazmus+, uključujući podršku za smeštaj i međunarodnu razmenu studenata.
Može li EU da ublaži krizu?
Rast cena hrane, energenata i stanovanja, uz sve veće troškove obrazovanja, ozbiljno opterećuje evropska domaćinstva. Iako EU uvodi mere za podršku građanima, poljoprivrednicima i studentima, mnogi uzroci krize, poput ratova, poremećaja u snabdevanju i nedostatka stanova, ne mogu se rešiti brzo.
Ključno pitanje ostaje da li će evropske mere biti dovoljne da zaustave pad životnog standarda i vrate građanima osećaj ekonomske sigurnosti.
(M.A./EUpravo zato)