Iako se često može čuti da Evropa zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom kada je reč o ekonomiji i tehnološkom razvoju, poređenje životnog standarda pokazuje znatno složeniju sliku.
Analiza koju prenosi Financial Times, pozivajući se na stavove nobelovca Pola Krugmana i ekonomiste Seta Akermana, ukazuje da ekonomska snaga nije jedini pokazatelj kvaliteta života.
Poslednjih godina u Evropi se sve više govori o potrebi jačanja konkurentnosti, posebno nakon izveštaja bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija iz 2024. godine, koji je upozorio da EU mora više da ulaže u inovacije kako bi zadržala svoju ekonomsku poziciju.
Amerika prednjači u tehnologiji, ali ne i u kvalitetu života
Nema dileme da su SAD globalni lider u oblastima poput digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije. Kao jedinstvena država sa velikim unutrašnjim tržištem, Amerika ima značajnu prednost u razvoju novih tehnologija i njihovoj primeni.
Međutim, kada se posmatraju pokazatelji koji se odnose na svakodnevni život građana, slika izgleda drugačije.
Prosečan životni vek u SAD je kraći nego u većini razvijenih zemalja. Tokom 2024. godine muškarci u Americi u proseku su živeli 76,5 godina, dok je prosek u drugim razvijenim državama iznosio oko 80,5 godina. Kod žena je razlika takođe primetna - 81,4 godine u SAD naspram 84,8 godina u uporedivim zemljama.
Pored toga, stopa ubistava i broj zatvorenika u Americi višestruko su veći nego u državama poput Francuske ili Nemačke, iako SAD izdvajaju znatno više novca za zdravstveni sistem.
BDP nije jedino merilo
Kada se govori o ekonomiji, najčešće se koristi bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku. Na prvi pogled deluje da je američka ekonomija od početka ovog veka rasla znatno brže od privrede evrozone.
Međutim, Krugman ukazuje da postoji paradoks.
Ako se posmatra dugoročni rast BDP-a, SAD imaju prednost. Ali kada se uporedi stvarni životni standard, odnosno kupovna moć stanovništva u određenom trenutku, razlika između Evrope i Amerike mnogo je manja nego što se obično predstavlja.
Tehnološki sektor pravi najveću razliku
Glavni razlog zbog kojeg američka ekonomija beleži brži rast jeste snažan tehnološki sektor.
Iako informaciono-tehnološka industrija čini manje od deset odsto američkog BDP-a, upravo ona objašnjava više od polovine razlike u rastu produktivnosti između SAD i Evropske unije.
Istovremeno, ekonomisti upozoravaju da deo tog rasta proizlazi i iz načina na koji se meri vrednost novih tehnologija. U SAD se koriste metodologije koje procenjuju dodatnu vrednost naprednijih računara, softvera i drugih digitalnih proizvoda, pa deo razlike zavisi i od statističkog obračuna, a ne isključivo od stvarnog ekonomskog učinka.
Kada se iz analize izuzme tehnološki sektor, produktivnost u većini ostalih privrednih grana u Evropi i Americi pokazuje veoma slične rezultate.
Evropa nije siromašnija, ali jeste zavisnija
Zaključak analize jeste da Evropa nije značajno zaostala za Sjedinjenim Državama kada je reč o životnom standardu stanovništva.
Međutim, Evropska unija i dalje u velikoj meri zavisi od američkih tehnoloških kompanija i inovacija. Upravo zbog toga sve više ulaže u razvoj sopstvene digitalne industrije, veštačke inteligencije i drugih strateških tehnologija kako bi smanjila tu zavisnost.
Autori analize ocenjuju da najveći izazovi za Evropu danas nisu isključivo ekonomski, već se odnose na bezbednost, odbranu i sposobnost da samostalno razvija ključne tehnologije koje će određivati budući privredni razvoj.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)