U eri egzistencijalne ekonomske krize širom Evropske unije, jedna od njenih većih članica kontinuirano beleži pozitivne rezultate - Poljska.
Stopa rasta BDP-a od skoro 3 procenta u 2024. godini znatno je viša od proseka EU od 1 procenta, a Poljska je ispred dve najveće ekonomije EU - Francuske i Nemačke. Francuska je zabeležila rast od 1,2 procenta, dok je nemački BDP pao za 0,2 procenta, analizira DW.
Prognoze za 2025. godinu su takođe optimistične. Poljska je zabeležila rast od 0,8 procenata u drugom kvartalu, što je peta najbolja stopa u EU. Očekuje se da će rast biti oko 3,3 procenta ove godine, a oko 3 procenta sledeće godine. To nije uspeh preko noći - od pridruživanja Evropskoj uniji 2004. godine, prosečan godišnji rast BDP-a je bio skoro 4 procenta.
Prevazilaženje očekivanja
Poljska berza trenutno raste, a optimizam raste da bi se zemlja mogla razviti u jednu od najdinamičnijih ekonomija u EU.
"U poslednje dve decenije, Poljska je definitivno premašila očekivanja. Realni BDP se udvostručio - to je izvanredno. Ovo je, naravno, deo procesa konvergencije, ali Poljska se generalno ističe na pozitivan način", rekla je za DW Katažina Ržentaževska, glavni makroanalitičar za Centralnu i Istočnu Evropu u Erste grupi.
Veličina je važna
Jakob Fank Kirkegard, viši saradnik bez stalnog boravka u Institutu Peterson za međunarodnu ekonomiju, ističe da se uspeh Poljske delimično ogleda u drugim istočnoevropskim i baltičkim državama, ali da je veličina Poljske ključni diferencijator.
"Poljska je velika", rekao je za DW. "Dakle, važna je - i politički i ekonomski - na nivou EU". Poljska ima 37 miliona stanovnika, petu najveću u EU, a njena ekonomija je sada među 20 najvećih na svetu.
Sa rastućom ekonomskom moći dolazi i veći geopolitički značaj. Poslednjih godina, Poljska je povećala svoje vojne izdatke do te mere da je na prvom mestu u NATO-u po udelu BDP-a koji troši na odbranu – trenutno oko 4,5 odsto.
Iako veliki deo vojnih izdataka ide na strane porudžbine, Žentaževska naglašava da je privatna domaća potrošnja glavni pokretač rasta, a ne izvoz. "To je stub rasta", kaže ona, navodeći nisku nezaposlenost i snažan rast realnih plata kao dokaz zdravog domaćeg tržišta. Ovo, dodaje ona, čini Poljsku otpornijom na spoljne šokove.
"Kada globalna ekonomija padne, prve koje su pogođene su manje, izvozno orijentisane ekonomije. U relativno zatvorenoj poljskoj ekonomiji, potrošnja ostaje jaka".
Model uspešne integracije
Šta je Poljska uradila kako treba? Prema Žentaževskoj, ključ je uspešna integracija u EU, NATO, Šengenski prostor i OECD.
"Ako pogledate široki koncept integracije, Poljska je to uradila veoma dobro", kaže ona. Iako se nije pridružila evrozoni, od 2004. godine je imala velike koristi od evropskih fondova.
"Ne možemo poreći da je pristup evropskim fondovima bio ogroman i ključni doprinos rastu", kaže Ržentaževska.
Kirkegard dodaje da je Poljska "pravilno shvatila osnove":
"Koristili su sredstva EU da značajno poboljšaju infrastrukturu. Gotovo su iskorenili korupciju koja je bila raširena tokom komunističke ere. Stvorili su stabilno poslovno okruženje i imaju dobro obrazovanu radnu snagu. Poljska je primer uspešne integracije u EU – morali su to da urade kako treba jer su veliki, i jesu".
Političke podele i odnos sa EU
Ali postoje i izazovi. Poljska je dve decenije duboko politički podeljena između desničarskog bloka, koji predvodi stranka Pravo i pravda, i liberalno-centrističkog bloka Građanske koalicije, koji predvodi premijer Donald Tusk.
Tuskova vlada, prijateljska Briselu, uspela je da deblokira 137 milijardi evra iz sredstava EU, pod uslovom da Poljska uskladi svoje pravosuđe sa evropskim standardima.
Međutim, pobeda Karola Navrockog na predsedničkim izborima 2025. godine – evroskeptičnog nezavisnog kandidata koga podržava stranka Pravo i pravda – mogla bi da zakomplikuje odnose sa EU.
Tuskove inicijative za smenu sudija imenovanih u eri stranke Pravo i pravda dovele su ga u direktan sukob sa Navrockim, ali uprkos političkim tenzijama, Poljska je postigla stabilan ekonomski rast.
"Poljska je dobar primer zemlje koja može da napreduje pod različitim političkim orijentacijama, bilo konzervativnim ili liberalnim", kaže Ržentaževska.
(EUpravo zato/DW)