Godina je 1888., dok stoji na vratima Realke u Sremskoj Mitrovici, svet nauke joj se i dalje čini dalekim. Ima odlične ocene, a posebno se ističe u računarstvu i fizici. Nastavnici čak između sebe šapuću kako je najbolja u čitavom mešovitom odeljenju iz spomenutih oblasti.
Ovaj mirni grad na obali Save, s tradicijom obrazovanja starijom od jednog veka, postaće mesto gde je mlada Mileva prvi put mogla da razvije svoj pun potencijal ka fizici i matematici - predmeta koji su tada bili gotovo nedostižni ženama u austrougarskom školskom sistemu.
Ono što te 1888. godine nije znala jeste da će iznad tih istih vrata, za samo nekoliko decenija stajati njena fotografija.
Kako je Mileva postala deo tadašnje naučne elite Evrope?
Rođena 19. decembra, 1875. godine u Titelu - u tadašnjoj Austrougarskoj - Mileva Marić je odrastala u društvu koje je ženama retko dopuštalo da se posvete visokom obrazovanju. Ipak, njen izuzetan talenat za matematiku i fiziku nije prošao nezapaženo i ona uspeva da prevaziđe tadašnje okvire i očekivnaja patrijarhalnog društva.
Bila je jedna od prvih žena koja je pohađala prestižnu Politehničku akademiju u Cirihu, u tom trenutku - kraj 19. veka, to je bilo jedno od retkih mesta u Evropi gde su žene mogle da studiraju fiziku i matematiku. Bila je tek peta žena primeljena u ovu školu, a jedina u grupi sa kolegama među kojima se našao i Albert Ajnštajn.
Mileva Marić nije diplomirala na Politehničkoj akademiji u Cirihu, uprkos tome što je bila među najtalentovanijim studentima svoje generacije. Ključni razlog bio je neuspeh na završnom ispitu iz matematike, 1900. godine - predmetu koji je nosio presudan broj bodova za diplomu.
Istoričari danas ukazuju da taj neuspeh nije moguće posmatrati izdvojeno od šireg konteksta: Mileva je u tom periodu bila jedina žena u grupi, suočena sa snažnim institucionalnim predrasudama, a ubrzo potom i sa ličnim pritiscima, vanbračnom trudnoćom i pogoršanim zdravstvenim stanjem.
Iako je ponovo pokušala da položi ispit 1901. godine, rezultat je ostao isti. Za razliku od svojih muških kolega, Mileva nije dobila drugu ili treću akademsku priliku - što je u tadašnjem sistemu za žene često značilo kraj naučne karijere.
Mileva nije bila samo studentkinja u klupi pored jednog od najblistavijih umova tog doba, kako ga mnogi nazivaju. Njeni sačuvani radovi, pisma i beleške svedoče o dubokom razumevanju osnova fizike - posebno diferencijalnih jednačina i teorije mehanike, ključnih alata za razvoj fizike na početku 20. veka.
Isčitavajući njihove rane prepiske, istraživači su otkrili da Albert često u njima govori o "našim" idejama i "našem" radu, što je podstaklo dugotrajnu raspravu među istoričarima nauke o obimu Milevinog doprinosa u prvim godinama Ajnštajnovog stvaralaštva.
Ono što je izvesno jeste da Mileva nije bila samo emotivni partner Ajnštajnu, već partenr i u poslu - tokom perioda u kom su se rađale ideje koje će zauvek promeniti razumevanje prostora, vremena i energije.
Dok je Ajnštajn 1905. godine objavljivao radove koji su mu doneli svetsku slavu, Mileva se suočavala sa ličnim i društvenim teretima: neuspelo okončanje studija, gubitak deteta, brak opterećen siromaštvom i kasnije razvod, kao i odustajanje od sopstvene naučne karijere u korist porodičnih obaveza.
Nakon razvoda, Mileva se posvetila odgajanju sinova. Zanimljivo je da je u okviru bračnog sporazuma dobila obećanje da će joj pripasti novac od buduće Nobelove nagrade - nagrade koju je Albert Ajnštajn dobio 1921. godine. Novac je kasnije i iskoristila za obrazovanje i lečenje sina Eduarda, koji se borio sa mentalnom bolešću.
Njeni doprinosi u fizici
Preispitivanja u vezi Milevinih doprinosa nauci, ne odnose se na formalno autorstvo objavljenih radova, već na intelektualni i matematički rad u ranoj fazi razvoja Ajnštajnove teorijske misli, posebno u periodu između 1898. i 1905. godine.
Na osnovu sačuvanih pisama, istoričari razmatraju njen mogući doprinos u matematičkoj obradi problema vezanih za specijalnu teoriju relativnosti, elektrodinamiku pokretnih tela i rane ideje o odnosu energije i mase.
Imala je veliko zanje iz matematike i teorijske fizike i bila je Ajnštajnov najbliži naučni saradnik u godinama kada su ove ideje i oblikovane. Ipak, ne postoje sačuvani rukopisi ili dokazi koji bi potvrdili da je ona samostalno razvila ključne teorijske postulate. Zbog toga savremena naučna zajednica njen doprinos opisuje kao kolaborativni, analitički i konceptualni, ali ne i kao dokazano autorstvo - čineći Milevu Marić simbolom tihog i "nevidljivog rada" u nauci - tokom perioda kada su žene bile zanemarivane, a njihovi doprinosi umanjivani.
Simbol žena u nauci početkom 20. veka
Mileva Marić Ajnštajn nije ostavila iza sebe naučne radove pod sopstvenim imenom, ali njen život ostaje primer sistemskih prepreka sa kojima su se žene u nauci suočavale krajm 19. i početkom 20. veka - i često se još uvek bore. Izvesno je da Mileva Ajnštajnu nije bila samo emotivna saputnica, već i intelektualni sagovornik i saradnik u godinama u kojima su se oblikovale revolucionarne ideje u fizici.
Izvori: Women Danube Stories/ PP