Obimno istraživanje ljudskih bolesti koje obuhvata period od čak 37.000 godina otkrilo je štetne bakterije, viruse i parazite koji su vekovima mučili čovečanstvo.
Prvi genetski trag bakterije kuge pronađen je u uzorku starom oko 5500 godina.
Naučnici su analizirali DNK iz kostiju i zuba 1313 ljudi koji su živeli širom Evrope i Azije, od ranog kamenog doba, otprilike pre 12.500 godina, pa sve do pre oko 200 godina. Najstariji analizirani uzorak datira od pre 37.000 godina.
Tokom istraživanja utvrđeno je da se prve bolesti koje se prenose sa životinja na ljude, takozvane zoonoze, javljaju pre oko 6500 godina, a da su postale znatno češće već 1500 godina kasnije.
Profesor Eske Villerslev sa Univerziteta u Kembridžu i Kopenhagenu kazao je da se dugo pretpostavljalo da je prelazak na poljoprivredu i stočarstvo stvorio uslove za pojavu novih bolesti - sada DNK analize potvrđuju da se to dogodilo najmanje pre 6500 godina."
Dodao je da te infekcije nisu samo izazivale bolest, već su verovatno imale i šire posledice, poput pada populacije, migracija i genetskih prilagođavanja.
U istraživanju je identifikovan najraniji genetski dokaz bakterije Yersinia pestis, uzročnika kuge, star oko 5500 godina. Poznato je da je tokom srednjeg veka kuga usmrtila između 25 i 50 procenata evropskog stanovništva.
Frederik Seersholm sa Univerziteta u Kopenhagenu rekao je da je ovo je najstariji poznati slučaj kuge do sada.
"Na osnovu tog otkrića može se pratiti kako se kuga razvijala do pandemije 'Crne smrti' koja je pogodila Evropu između 1346. i 1353. godine i odnela živote i do 40 odsto stanovništva na pojedinim mestima."
Osim kuge, naučnici su otkrili i genetske tragove difterije stare 11.000 godina, hepatitisa B starog 9800 godina i malarije stare 4200 godina.
Ukupno je identifikovano 214 poznatih patogena kod drevnih stanovnika Evroazije.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Nature.
Profesorica Astrid Iversen sa Univerziteta u Oksfordu objasnila je da su zoonotske bolesti postale ozbiljan problem pre oko 5000 godina, kada su ljudi počeli da drže velika stada životinja i žive u njihovoj blizini.
"Tada je postalo lakše da se bolesti šire među životinjama, ali i da prelaze na ljude", rekla je Iversen.
Jedan od autora studije, Martin Sikora, istakao je da razumevanje istorijskog razvoja bolesti može pomoći u suočavanju sa budućim pandemijama.
Profesor Willerslev se složio i dodao da praćenje mutacija virusa i bakterija u prošlosti može doprineti razvoju savremenih vakcina.
"Vidimo kada su se mikroorganizmi menjali, kako i kojom brzinom. Posebno su važne mutacije koje su se pokazale uspešnim jer je velika verovatnoća da će se one ponovo pojaviti", rekao je.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)