Prema najnovijim podacima Eurostata, svake godine se u Evropi može izbeći oko 1,1 milion smrti ukoliko bi se primenjivale pametnije javnozdravstvene politike,naročito one koje se odnose na upotrebu alkohola i duvana. Ovo bi obezbedilo bolju zdravstvenu zaštitu.
U izveštaju za 2022. godinu, evropska statistička agencija navodi da najsmrtonosnije bolesti koje pogađaju osobe mlađe od 75 godina nisu virusi, već hronične bolesti. Konkretno, 386.710 smrti moglo je da se izbegne uz kvalitetnije medicinsko lečenje, dok je čak 725.625 ljudi umrlo od bolesti koje su mogle biti sprečene, poput raka pluća, bolesti srca i krvnih sudova, kao i trovanja alkoholom.
Najviše stopa ovakvih smrti koje su mogle da se izbegnu zabeleženo je u Letoniji, a odmah zatim slede Rumunija i Mađarska. Najbolje rezultate imaju Švedska, Italija i Luksemburg.
Svetska zdravstvena organizacija je još ranije upozorila da razlike između zapadne i istočne Evrope u vezi sa pušenjem, gojaznošću, visokim pritiskom i dijabetesom rastu još od 2010. godine.
Ovi zabrinjavajući podaci objavljeni su neposredno pred septembarsku Generalnu skupštinu UN u Njujorku, gde će se raspravljati o globalnim ciljevima za smanjenje broja smrti od nezaraznih bolesti do 2030. godine.
Hans Kluge, direktor SZO za Evropu, poručio je da je moguće preokrenuti ovaj trend, ali da su potrebne "hrabre" mere prevencije.
Zdravlje kao pitanje radne snage
Više evropskih sindikata, uključujući ETUC i EPSU, ocenilo je da ovi podaci ukazuju i na dublji problem: manjak zdravstvenih radnika koji je, kako navode, posledica dugogodišnjih rezova u nacionalnim i evropskim budžetima za socijalnu zaštitu.
Prema podacima OECD-a, EU trenutno ima deficit od čak 1,2 miliona zdravstvenih radnika.
"Uprkos svakodnevnim heroinskim naporima zaposlenih u zdravstvu, koji stalno rade prekovremeno kako bi nadomestili ogromne nedostatke, ovi podaci ponovo pokazuju da štednja – ubija", izjavila je Estera Linč, generalna sekretarka ETUC-a.
Alesandro Galina iz Evropskog saveza za javno zdravlje izjavio je da podaci Eurostata "jasno pokazuju bolnu istinu: prevencija je ključ za smanjenje smrtnosti, ali planiranje zdravstvenih politika EU još uvek to ne prepoznaje u potpunosti".
Istovremeno, brojne zdravstvene nevladine organizacije koje su često i glavni nosioci prevencije brinu za svoju finansijsku budućnost pod novim dugoročnim budžetom EU. U junu su Belgija, Španija i Slovenija pozvale da se finansiranje civilnog društva nastavi u okviru narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF).
Belgijski ministar zdravlja Frank Vandenbroucke naglasio je da će finansiranje nevladinih organizacija biti ključno za preventivne aktivnosti koje su "nezavisne od lobija" poput duvanske i prehrambene industrije.
(EUpravo zato/Euractiv)