Danas se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja koji je Svetska federacija za mentalno zdravlje ustanovila 1992. godine.
Od tada je svaki 10. oktobar posvećen podizanju svesti o ključnim programima mentalnog zdravlja kroz saradnju sa različitim partnerima kako bi se preduzele akcije i stvorile trajne promene za njegovo unapređenje.
Ovoga puta je fokus na unapređenju mentalnog zdravlja na radnom mestu.
Kako ističe Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, veoma je važan uticaj profesionalnog okruženja na mentalno zdravlje, a potrebno je da se zalažemo za radno okruženje u kome je mentalno zdravlje ne samo prioritet već treba da bude zaštićeno i promovisano.
"Kod velikog dela svetske populacije, mentalno zdravlje i rad su integralno ispreplitani. Mentalno zdravlje predstavlja mnogo više od pukog odsustva poremećaja. Tačnije, mentalno zdravlje je stanje mentalnog blagostanja koje omogućava ljudima da se na efikasan način izbore sa životnim stresovima, da ostvare svoje sposobnosti, da produktivno uče i rade, i da doprinose svojoj zajednici i društvu u celini. Loše mentalno zdravlje negativno utiče na kognitivne sposobnosti osobe, njeno bihejvioralno, emocionalno, socijalno i relaciono blagostanje i funkcionisanje, fizičko zdravlje i lični identitet, kao i blagostanje u vezi sa radom. Sposobnost osobe da učestvuje u radu može biti posledično oštećena kroz smanjenje produktivnosti i performansi, smanjenu sposobnost bezbednog rada ili poteškoća u dobijanju ili zadržavanju posla. Procenjuje se da 15 odsto radno sposobnog stanovništva ima neki mentalni poremećaj ili ga ispolji tokom svog radnog veka, a samo depresija i anksioznost dovode do gubitka od 12 milijardi radnih dana svake godine", stoji u saopštenju.
Šta sve utiče na psihu na našem radnom mestu?
Gradski zavod za javno zdravlje je izdvojio 10 faktora koji predstavljaju rizik za mentalno zdravlje na poslu:
- Sadržaj rada/dizajn zadatka: nedostatak raznovrsnosti ili kratki ciklusi rada, fragmentiran ili besmislen rad, nedovoljno korišćenje veština, velika neizvesnost;
- Obim posla i tempo rada: preopterećenost poslom ili nedostatak radnih zadataka, pritisak i stalno podvrgavanje rokovima;
- Raspored rada: rad u smenama, noćne smene, nefleksibilan raspored rada, produženo radno vreme;
- Kontrola: malo učešće u donošenju odluka, nedostatak kontrole nad načinom i tempom rada;
- Okruženje i oprema: neadekvatna dostupnost, prikladnost ili održavanje opreme; loši uslovi radnog okruženja kao što je nedostatak prostora, loše osvetljenje, prekomerna buka;
- Organizaciona kultura i funkcija: loša komunikacija, nizak nivo podrške za rešavanje problema i lični razvoj, nedostatak definicije ili sporazum o organizacionim ciljevima, promene u organizaciji; velika konkurencija za oskudne resurse, previše složena birokratija;
- Međuljudski odnosi na poslu: društvena ili fizička izolacija, loši odnosi sa nadređenima, međuljudski sukobi, nedostatak (percipirane, stvarne) društvene podrške; maltretiranje, uznemiravanje, mobing;
- Uloga u organizaciji: dvosmislenost uloga, konflikt uloga i odgovornost za druge ljude;
- Razvoj karijere: npr. stagnacija i neizvesnost u karijeri, nedovoljno ili preterano napredovanje, loša plata, nesigurnost posla, niska socijalna vrednost rada;
- Odnos posla i privatnog života: npr. suprotstavljeni zahtevi posla i kuće, nedostatak podrške ukućana, prevelika udaljenost radnog mesta od doma (česta poslovna putovanja, rad u drugom mestu i sl,) .
Od suštinske je važnosti da vlade, poslodavci, organizacije koje predstavljaju radnike i poslodavce i druge zainteresovane strane odgovorne za zdravlje i bezbednost radnika, rade zajedno na poboljšanju mentalnog zdravlja na radu.
(EUpravo zato/Zdravlje.org)