Zdravlje stanovništa i njegova zaštita prioriteti su svakog uređenog sistema. Da bi zdravstveni radnici radili svoj posao, moraju da imaju neophodne uslove koji im neće usporavati rad! Na primer, modernije laboratorije i elektronski zdravstveni kartoni doprinose efikasnijoj komunikaciji među zaposlenima, što dovodi do bržih uspostavljanja dijagnoza.
Koliko je važno da zdravstveni sistem funkcioniše u svim segmentima vidimo gotovo svakodnevno, a naročito u vanrednim okolnostima, kada nastupi epidemija ili pandemija neke bolesti - čemu smo svedočili kada se pojavio kovid-19. Sistemi koji se pokreću u vanrednim okolnostima ne smeju biti zanemareni ni u vremenima kada velike krize nema.
Iako su napori države u ovom smislu veliki, ukazuje se potreba za dodatnom podrškom i pomoći, a na taj način ona će svakako dati bolje rezultate.
Evropska unija podržava jačanje otpornosti sistema javnog zdravlja
Cilj projekta "EU za responzivniji zdravstveni sistem" koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) od 2023 do 2027. godine, jeste da pojača otpornost sistema javnog zdravlja u Srbiji i poveća kapacitet za odgovor na pretnje po javno zdravlje, a sve to u skladu sa EU i međunarodnim standardima. Budžet izdvojen za ovaj projekat je 12 miliona evra.
Među institucijama korisnicima su Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije sa svojom mrežom okružnih zavoda za javno zdravlje, ustanove primarne zdravstvene zaštite, Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije, te Republički geodetski zavod.
Postojeći kapaciteti i ciljevi
Srbija poseduje solidnu osnovu za reagovanje u mogućim vanrednim situacijama. To se moglo videti tokom odgovora na kovid-19 pandemiju, kroz strukturu zdravstvenog sistema koja obuhvata 158 ustanova primarne zdravstvene zaštite u svakoj od opština u zemlji.
Ipak, postoji potreba za izgradnjom jače povezanosti sistema javnog zdravlja sa nadležnim nacionalnim institucijama i partnerima na lokalnom nivou, uključujući sektor civilnog društva, kako bi se bolje reagovalo.
Kada govorimo o prekograničnim zdravstvenim pretnjama, uključujući zarazne bolesti, kapacitet Srbije za nadzor i odgovor na ozbiljne zdravstvene pretnje je i dalje ograničen i potrebno je modernizovati ga.
Iako državni organi rade na uspostavljanju centralizovanog zdravstvenog informacionog i komunikacionog sistema, potrebna im je podrška.
Napore je potrebno usmeriti na razvoj standarda i procedura za korišćenje laboratorijskih podataka pri nadzoru nad zaraznim bolestima, kao i unapređenju kvaliteta sistema upravljanja biološkom bezbednošću i sigurnošću, kao i jačanja dijagnostičkih kapaciteta.
Šta će se konkretno uraditi?
Očekivani rezultati pojašnjavaju zašto je važno raditi na unapređenje ovog sektora jer će od toga benefit imati svi građani Srbije.
Epilog koji se predviđa je:
- 3 laboratorije u Zavodima za javno zdravlje u Beogradu, Nišu i Kragujevcu rekonstruisane i opremljene u skladu sa standardima nivoa biološke bezbednosti 2/2+.
- Izrađene procedure i obučeno osoblje zavoda za javno zdravlje za primenu Sistema upravljanje kvalitetom u laboratorijama (LQMS) u svakodnevnom radu.
- Izrađene procedure za reagovanje zdravstvenog sistema u vanrednim situacijama na nacionalnom i lokalnom nivou.
- Zdravstveni radnici, uključujući sanitarne inspektore, na nacionalnom i lokalnom nivou, obučeni za upravljanje zdravstvenim vanrednim situacijama i pružanje psiho-socijalne podrške građanima pogođenim zdravstvenim krizama.
- Registar rizika od katastrofa nadograđen sa rizicima po javno zdravlje vodi ka boljoj pripremljenosti na vanredne situacije.
- Uspostavljen Zdravstveni informacioni sistem kroz nadogradnju Sistema elektronskih zdravstvenih kartona sa fokusom na nadzor zaraznih bolesti.
- Implementirana e-Zdravlje platforma i sprovedena obuka za osoblje zavoda za javno zdravlje i građana.
Glavne aktivnosti koje će se sprovoditi u okviru ove inicijative predstavljene su nedavno u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Tom prilikom, Emanuele Žiofre, ambasador EU u Srbiji poručio je:
"Rezultati ove inicijative unaprediće zdravstveni sistem na različitim nivoima. Obezbedićemo bolje i modernije laboratorije, bolje upravljanje podacima, zdravstveni kartoni pacijenata biće modernizovani, a težimo i većoj pripremljenosti za vanredne situacije u zdravstvu. Zdravstveni radnici zaslužuju da imaju najažurnije podatke i najbolju opremu kako bi mogli da da rade ono u čemu su najbolji: da leče ljude i spasavaju živote".
(EUpravo zato/EU Za tebe)
· Reaguj
