Evropska leta postaju sve veći izazov za očuvanje lekova. Dok toplotni talasi sve češće podižu temperature iznad 40 stepeni Celzijusa širom kontinenta, skladišta, distributivni centri, starije zdravstvene ustanove, apoteke i sami pacijenti suočavaju se sa problemom očuvanja lekova osetljivih na temperaturu.
"Velika većina zdravstvenih objekata u Evropi izgrađena je za klimatske uslove koji više ne postoje", rekao je Erik Ruiz, magistar nauka i menadžer programa za bezbednije farmaceutske proizvode u organizaciji Health Care Without Harm Europe.
Prema njegovim rečima, evropske bolnice decenijama su projektovane za umerena leta i predvidive vremenske prilike, sa materijalima i arhitektonskim rešenjima koja su bila namenjena zadržavanju toplote, a ne zaštiti od ekstremnih vrućina.
Danas, kada su dugotrajni toplotni talasi, obilne poplave i ekstremne vremenske nepogode sve češći, takvi objekti postaju ozbiljan operativni problem.
Mnogi savremeni lekovi, uključujući insulin, napredne biološke terapije i mRNK vakcine, zahtevaju strogo kontrolisan sistem hlađenja tokom celog lanca snabdevanja. Lekovi se moraju čuvati na temperaturi između 2 i 8 stepeni Celzijusa, jer svako odstupanje može uticati na njihovu efikasnost.
Međutim, veliki broj starijih zdravstvenih objekata u Evropi nema moderne sisteme grejanja, ventilacije i klimatizacije koji mogu da obezbede stabilnu temperaturu, odgovarajuću vlažnost vazduha i bezbedne uslove tokom ekstremnih vrućina.
Oštećeni lekovi predstavljaju veliki finansijski gubitak
Bruk Mur, analitičarka politike u programu "Održivi prosperitet za Evropu" Evropskog političkog centra, upozorava da posledice neprilagođavanja klimatskim promenama već sada imaju finansijsku cenu.
"Kada se lekovi oštete ili više nisu bezbedni za upotrebu, taj novac i resursi su nepovratno izgubljeni", navela je ona.
Problem nije samo u velikim skladištima i bolnicama. Veliki izazov predstavlja i poslednja karika u lancu, trenutak kada lek stigne do pacijenta.
Od velikih skladišta do kućnih frižidera
Evropska komisija navodi da zajedno sa nadležnim telima radi na zaštiti velikih skladišta lekova kroz testiranje otpornosti objekata na ekstremne temperature i redovne kontrole državnih zaliha.
Ipak, kada lekovi napuste strogo kontrolisana skladišta, zaštita postaje mnogo slabija.
Poseban problem predstavljaju pacijenti koji lekove čuvaju kod kuće.
"Često govorimo o tome da farmaceutske kompanije i zdravstvene ustanove moraju da se prilagode klimatskim promenama, ali kada govorimo o lekovima poput insulina, moramo uključiti i domaćinstva pacijenata", istakla je Mur.
Ona upozorava da temperaturno oštećenje leka često nije vidljivo.
"Mnogi pacijenti ne bi ni znali da je njihov lek izgubio kvalitet ili da više nije potpuno efikasan. Potrebno je mnogo više informisanja javnosti o ovom problemu", rekla je.
Mediteranske zemlje posebno ugrožene
Nove evropske regulative u oblasti farmacije uvode dodatne procene uticaja lekova na životnu sredinu, a kompanije će morati da analiziraju moguće rizike i predlažu mere za njihovo smanjenje.
Međutim, kombinacija rastućih troškova prilagođavanja klimatskim promenama, visokih cena energije i zastarele infrastrukture mogla bi dodatno da poveća razlike u dostupnosti zdravstvene zaštite između severa i juga Evrope.
Građani zemalja poput Grčke, Španije i Italije direktno osećaju posledice klimatskih promena zbog visokih temperatura, ali mnogi još ne povezuju ekstremne vrućine sa rizikom po bezbednost lekova.
"Ljudi razumeju probleme sa vodom i zagađenjem, ali veza između visokih temperatura i lekova još nije dovoljno prepoznata", smatra Moore.
Poseban rizik imaju domaćinstva sa nižim prihodima, koja često nemaju mogućnost da obezbede skupe sisteme hlađenja.
"Ko može sebi da priušti izuzetno visoke račune za klimatizaciju potrebnu za čuvanje medicinskih proizvoda? To je pitanje društvene jednakosti", upozorila je Mur.
Borba za novac za prilagođavanje
Rešenje problema zahteva velika ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, ali još nije jasno koliko će sredstava Evropska unija izdvojiti za ovu oblast u narednoj finansijskoj perspektivi od 2028. do 2034. godine.
Moore upozorava da postoji opasnost da najveći deo evropskog budžeta ode na velike projekte poput razvoja zelene energije i industrijske dekarbonizacije, dok manji, ali ključni projekti, poput klimatizacije bolnica i apoteka, ostanu bez dovoljno sredstava.
"Dobro je da budžet bude fleksibilan kako bi EU mogla brzo da reaguje na krize poput pandemije, ali to znači da nema garancije da će novac sutra biti dostupan za dugoročna klimatska ulaganja", rekla je ona.
Prema njenim rečima, zdravstveni i klimatski stručnjaci više ne mogu da se oslanjaju samo na argument da je zaštita zdravstvenog sistema "ispravna stvar".
Moraju pokazati i ekonomsku računicu jer bi, kako upozoravaju, kvarenje lekova zbog ekstremnih temperatura dugoročno moglo da košta evropsku ekonomiju milijarde evra.
(M.A./EUpravo zato/medscape.com)