Usled zabrinutosti zbog zdravstvenih rizika kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, anksioznost i poremećaji sna, poslanici Evropskog parlamenta su dali signal otvorenosti ka regulisanju energetskih napitaka za maloletnike na evropskom nivou.
"Nedostatak ograničenja u mnogim državama članicama znači da su deca slobodno izložena ovim proizvodima", istakla je poslanica Tili Mec tokom rasprave o energetskim napicima održane pred Odborom za bezbednost hrane pri Odboru za životnu sredinu (ENVI). Luksemburška političarka Zelene stranke, koja je takođe član Odbora za zdravlje (SANT), dodala je da same upozoravajuće oznake nisu dovoljne, s obzirom na snažno oglašavanje usmereno na maloletnike putem društvenih mreža, influensera i sportskih događaja.
Regulativa u Evropi je još uvek raznolika. Francuska, Danska, Nemačka, Letonija, Litvanija, Švedska, Poljska, Rumunija i Mađarska već primenjuju starosna ograničenja za prodaju, dok Češka i Portugal planiraju slične mere. Međutim, minimalna starost se razlikuje od države do države.
Prema podacima organizacije za zaštitu potrošača Foodwatch, preporučeni maksimalni dnevni unos kofeina za trinaestogodišnje dete od 50 kg je 150 mg, otprilike ekvivalent duplog espresa.
Ipak, stručnjaci pozvani na sastanak istakli su da maloletnici često konzumiraju znatno više. Kliničar i naučnik iz Minhena, Feliks Oberhofer, naveo je da teški konzumenti piju najmanje sedam litara mesečno, što odgovara oko 35 espresa i jednom kilogram šećera.
Socijalistički poslanik Vitenis Andriukaitis, takođe član ENVI i SANT, podvukao je da kada je reč o regulativi "ne postoji univerzalno rešenje koje bi odmah rešilo sve probleme".
Umesto toga, on je pozvao na višeslojni pristup koji bi uključivao obrazovanje, regulaciju marketinga, ciljana ograničenja, poreske podsticaje i zabrane konzumacije na određenim mestima, poput škola.
Industrija ističe samoregulativne mere
Predstavnik industrije na sastanku, italijanska članica Udruženja UNESDA Soft Drinks Europe, Assobibe, protivila se novoj regulativi, naglašavajući dobrovoljne obaveze sektora.
"Postoje i samoregulativne mere koje je industrija usvojila, i na koje smo ponosni, koje smatramo ispravnim i odgovornim", rekao je Đanđakomo Pjerini, predsednik Assobibe.
On je naglasio da članice UNESDAne promovišu energetske napitke "deci mlađoj od 13 godina", da ih ne prodaju u osnovnim i srednjim školama i izbegavaju oglašavanje u ili oko školskih objekata.
UNESDA je nakon sastanka poslala saopštenje u kojem je direktor generalni Nikola Hodak izrazio žaljenje što se "rasprava uglavnom oslanjala na ideološke stavove i selektivno tumačenje nekih studija".
Udruženje je pozvalo na naučne preglede koje su sproveli organi za bezbednost hrane širom sveta, uključujući Evropsku agenciju za bezbednost hrane (EFSA), koje su potvrdile bezbednost sastojaka energetskih napitaka.
Stav Komisije neutralan
EFSA je 2015. u svom stručnom mišljenju zaključila da su pojedinačne doze kofeina do 200 mg i dnevni unosi do 400 mg bezbedni za odrasle.
Komisija je, međutim, navela da podaci agencije nisu dovoljni da bi se odredile bezbedne dnevne granice za decu i adolescente. Ipak, odlučeno je da pojedinačne doze koje su bezbedne za odrasle mogu biti i za mlađe osobe, jer oni metabolišu kofein približno istom brzinom.
Komisija je takođe naglasila da zakon EU već zahteva upozoravajuće oznake na napicima sa visokim sadržajem kofeina i omogućava zemljama EU da regulišu prodaju i oglašavanje energetskih napitaka, uključujući starosna ograničenja za mlađe od 18 godina, "ukoliko je to naučno opravdano i u skladu sa pravilima Ugovora o funkcionisanju EU".
(EUpravo zato/Euractiv)